Захваљујући иницијативи сада већ бившег директора Средње школе „28. јуни” из Источног Новог Сарајева, госпође Млaђенке Пандуревић, пронађено је рјешење за спортску салу те школе, односно балон салу са металном конструкцијом и пратећом опремом.
Иако је донација уплаћена још 2015. године, балон сала до данашњег дана није оспособљена. Питамо се ко се игра са повјерењем великих родољуба, сарајевских Срба из Аустралије који су прикупили новац за ову салу. Кога то није брига за услове у којима се наша дјеца баве физичким васпитањем?
Један период Средња школа 28. јуни имала је балон салу за физичко васпитање. Та сала је била без носача за балон, па је усљед временских непогода брзо поцијепана. Директор Млађенка Пандуревић, трагајући за рјешењем овог проблема, обратила се својим писмом, у априлу 2014. године, Српској Православној Цркви у Аустралији за финансијску помоћ. Секретар Митрополије Аустралија и Нови Зеланд прослиједио је њен допис јединој организацији која вуче коријене из БиХ, Удржењу логораша Републике Српске, огранак Нови Јужни Велс. Ово удружење је одмах реаговало и покренуло акцију прикупљања новчаних средстава. У припреми акције се укључила МИС Телевизија, добијена је подршка људи из Српског гласа, Новости, Беоекспорта, СКК „Св.Саво”- Хокстон Парк, организације ”28 јуни” за Аустралију чији је главни одбор регистрован у Канади, удружења и организација која дјелују у Аустралији: Романијско-Сарајевског, Озренско-Требавског, Херцеговачког, Бањалучког, Зеничког и многи други.
Док је акција прикупљања новца била у току, чланови асоцијације сазнали су да постоји балон сала у Панчеву у Србији, стара двије године. Обавијестили су представнике Средње школе 28. јуни, чија комисија је погледала салу у Панчеву и одлучила да је купи. Сала је коштала 22 000 евра. Уговор је направљен тако да Удружење логораша изврши директну уплату продавцу, а све остале трошкове треба да плати школа, односно локална заједница.
Из Уговора о купопродаји од 29. 7. 2015. године се јасно види да је тим Уговором регулисана купопродаја балон сале са челичном конструкцијом и пратећом опремом коју чине: челични решеткасти носачи 26 комада, церадно платно 1200 метара квадратних, рефлектори ЛЕД 50 вати 20 комада (са кабловима), колорифери 25 киловата 3 комада са конструкцијом за развод, котао на чврсто гориво 75 киловата са експанзионом посудом и пумпом, електрични ормар са осигурачима. Купопродајна цијена за све наведено износи 22 000 евра.
Донатори су уплатили у потпуности средства за балон салу, али сала никада није пуштена у рад. Питају се зашто и ко је одговоран? Представници донатора су поставили таблу испред балон сале на којој је писало ко је донирао салу, али је неко исјекао таблу, преполовши је, што је додатно увриједило донаторе.
Ко се игра са добром намјером наших људи из дијаспоре? Они су жељели помоћи нашој дјеци и у тој, по много чему значајној, 2014-ој години одговорити на одређен начин. Хтјели су одговорити због Гавриловог патриотског чина и на овај начин обиљежити 100 година великог рата. Помоћ нашој дјеци је требала бити њихов допринос одбрани дијела БиХ што се Републиком Српском зове. Својим немаром, неслогом и небригом смо их разочарали… Зашто 1200 ђака ни дан данас нема услове за одржавање наставе из физичког васпитања? Разочарали смо и нашу дјецу. Зашто? Ко је одговоран?
