Депозити у сектору становништва имали су годишњи раст од 1,74 милијарде КМ или 10,5 одсто, показују званични подаци Централне банке БиХ.

Како се наводи у овим подацима, годишња стопа раста укупних депозита у јуну 2025. године износила је 7,9%, што је у апсолутном износу 2,53 милијарде КМ.

- Депозити су на годишњем нивоу код приватних предузећа порасли за 680,7 милиона КМ (9,3%), код владиних институција за 121,8 милиона КМ (2,9%) и код осталих домаћих сектора за 177,3 милиона КМ (9,6%). Депозити су на годишњем нивоу смањени код нефинансијских јавних предузећа за 190,7 милиона КМ (9,5%) - стоји у подацима ове финансијске институције, преносе Независне новине.

Даље пише да су укупни депозити домаћих сектора на крају јуна ове године износили 34,53 милијарде КМ.

- У односу на претходни мјесец, депозити су повећани за 236,3 милиона КМ (0,7%) - пише у подацима.

Додаје се да је повећање депозита на мјесечном нивоу регистровано код сектора становништва за 95,3 милиона КМ (0,5%).

- Код приватних предузећа депозити су на мјесечном нивоу остварили раст за 203,7 милиона КМ (2,6%) и код осталих домаћих сектора за 15,1 милион КМ (0,8%). Депозити су на мјесечном нивоу смањени код нефинансијских јавних предузећа за 61,2 милиона КМ (3,3%) и код владиних институција за 16,6 милиона КМ (0,4%) - наводи се у подацима Централне банке.

- Иако има и логичних разлога попут недостатка тржишта капитала (берзе које имамо су карикатуре од тржишта, а дневни промет скоро на нивоу пекаре) и других атрактивних облика улагања (злато и други племенити метали), а за улагање у некретнине треба имати заиста јако пуно средстава на располагању и онда тај новац дугорочно 'заробити' у некретнинама… ипак је дијелом тај раст и необјашњив. Наиме, јасно је да имамо велики јаз између богате мањине која постаје све богатија и може себи приуштити штедњу, и већине, која не само да нема штедње него се и задужује, али је тешко схватити зашто би штедња у нашим банкама које нуде увредљиво ниске камате и гдје новац губи вриједност због инфлације и њима била атрактивна - објашњава за "Независне новине" економиста Игор Гавран.

Он је става да је некада дијаспора имала разлога за штедњу у БиХ, али сада су каматне стопе за штедњу изван БиХ углавном веће него код нас и ни то више нема смисла.

- Постоји и фактор несигурности, јер у БиХ правни систем не функционише и нико се не устручава од пљачки станова и крађе имовине, јер зна да за то или никако неће бити кажњен или минимално, па банке барем нуде неку сигурност од пљачке - истакао је Гавран.

Како су "Независне" недавно писале, и кредити становништву су за годину дана имали велики раст.

Они су расли за 10,2 одсто или 2,48 милијарди КМ.

- Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,23 милијарде КМ (10,1%), код приватних предузећа за 826,4 милиона КМ (8,1%), код владиних институција за 278,1 милион КМ (25,1%), код нефинансијских јавних предузећа за 92,8 милиона КМ (16,0%) и код осталих домаћих сектора за 59,5 милиона КМ (23,5%) - наводи се у подацима Централне банке БиХ.