Обиљежава се већ вијековима, али је његово порекло нејасно. Постоје разна тумачења, а једно од њих је да се овај својеврсни „народни празник“ појавио крајем средњег вијека у Европи као Дан свих луда, који је представљао општенародно весеље.

Енглези мисле да је Дан шале преузет са Истока и 1. април зову „Даном свих глупака“. Финци тај дан повезују са прољећним подучавањем дјеце о привредним радовима, а слично је и у Швајцарској.

Постоје мишљења да коријени тог „празника“ досежу до старог Рима, познатог и по томе што су тамошњи становници умјели да се добро забављају, смишљајући различите шале.

Многи мисле да се тај обичај појавио у 16. вијеку у Француској, око 1564. године, а за оног ко је насамарен имали су обичај да кажу да је добио „априлску рибу“.

У холандском Ајндховену одржава се својеврсна традиција збијања шала 1. априла, новине се утркују да објаве „ексклузивне“ вијести, као на примјер о доласку неких свјетских државника у тај град, о болестима, о експериментима у атомистици.

Нијемци 1. април сматрају даном у којем су рањиви, а своје лоше осјећање мање везују за збијање неукусних шала, а више за предање да се 1. априла родио апостол Јуда, Христов издајник, пише Аваз.

Обичај збијања првоаприлских шала није заобишао ни балканске просторе, па се често у медијима могло наћи понешто што би „изненадило“ читаоце.

Музеј шала у Сан Дијегу објавио је списак десет најбољих првоаприлских шала у англосаксонској штампи, а једна од најсмјешнијих има везе са политиком.

Та шала односи се на амерички државни радио, који је 1992. године најавио нову кандидатуру Ричарда Никсона за предсједничке изборе, под мотом: „Нисам учинио ништа лоше и нећу то поновити“!

Према традицији у многим земљама, људи могу да другима приређују шале до поднева 1. априла, међутим, ако то раде послије тог времена, онда и сами постају априлске луде.

Држећи се традиције и многе медијске куће, компаније, веб-странице и друге шаљивџије у свијету оглашавале су се разним првоаприлским шалама – од смјешних до апсурдних, па је тако протеклих година било вијести да се Дејвид Бекам придружио аустралијској фудбалској репрезентацији, да је предсједник Француске Никола Саркози поднио неопозиву оставку, као и да је Канада купила пола Хавајског острва.

Национална Географија: Четири теорије о 1. априлу

Иако не постоји тачно дефинисан одговор откада се и зашто 1. април сматра Даном шале, постоје само теорије. Национална Географија објавио је пет најзанимљивијих чињеница о овом веселом празнику.

Библија

Поријекло овог међународно признатог дана датира још од библијских дана. Ова теорија истиче да се празник шале слави од када је Ноје, први пут пустио голубицу да провјери да ли се вода од велике поплаве повукла. Да је то био први април потврђено је и у Хебрејској Библији, као и у 71. сури Курана.

Још једна теорија говори да је Исус послат од стране Понтија Пилата до Ирода и назад баш на овај дан. Овај пут је често називан и као узалудан посао, односно као смицалица. Па се управо због тога сматра да се тај дан од тада рачуна као Дан шале.

Рим

Шале које су се одвијале 1. априла такође датирају из времена древног Рима. Сматра се да су Римљани и Келти празновали фестивал шала у вријеме прољећне равнодневнице која се догађа близу Дана шале.

Такође, постоји и древни римски мит који говори о богу Плутону и његовој отмици Просерпине, богиње жита и жетве. Просерпинина мајка је могла само да чује глас своје ћерке и узалуд је за њом трагала по огромним пространствима подземног свијета. Ово се такође, као и код случаја Исуса, сматрало узалудним послом.

Прелазак са Јулијанског на Грегоријански календар

Римљани и Хиндуси су славили Нову годину одмах након прољећне равнодневнице, која је 20. или 21. марта. У средњем вијеку, већи дио Европе је славио 25. март, празник Благовијести, као почетак празновања Нове године. Славље би трајало недјељу дана, све до 1. априла. Папа Гргур XIII је 1582. године наредио поштовање грегоријанског календара, по коме се Нова година прославља 1. јануара.

Пошто народ никада није био склон прихватању нових правила у свакодневном животу, многи су одбили да се повинују календару папе Гргура и наставили да славе Нову годину око 1. априла. Они који су прихватили нови календар, тог дана су збијали шале на рачун „необавјештених“, исмијевајући њихова застарјела славља.

Британска култура

Једна од теорија везана је за британског краља из XIII вијека. Наиме, овај краљ би сваки пут којим би прошао, проглашавао јавним добром. Једном је, 1. априла, планирао да прође кроз дио града Нотингемшира. Када су чули планове краља, грађани су одлучили да му не дозволе да уђе у град. Краљ је због тога послао војску, како би казнио непослушне грађане, али када је војска стигла, цио град се упустио у будаласте активности, као што је дављење рибе на сувом. Када је чуо како су се понашали становници овог града, краљ је прогласио град сувише глупим за казну.

Рат свјетова

Одлична, иако ненамјерна шала из 1938. доказује да је врло лако збунити масу која радио не слуша позорно. Орсон Велес је радио-драмом Х. Џ. Велса „Рат светова“ изазвао масовну панику у САД-у јер су слушатељи повјеровали да су свијет заиста напали ванземаљци. Американци се нису смирили нити након низа упозорења да се ради искључиво о фикцији и радио-драми. Претпоставља се да је око 1,7 милиона људи причу схватило здраво за готово.

Шпагети с дрвета

ББЦ је 1. априла 1957. у емисији Панорама приказао репортажу о породици из Тицина (Швајцарска) која узгаја стабла на којима расту шпагети. У средишту репортаже била је жена која бере шпагете с дрвета. Гледаоци су ББЦ након емисије засули писмима и телефонским позивима. Жељели су знати гдје могу набавити шпагети-стабло.

Хамбургер за лијеворуке

Бургер Кинг је 1998. у новинама УСА Тодеy објавио оглас за „Left-Handed Whopper“, хамбургер који је посебно направљен на лијеворуке (састојци из хамбургера приликом конзумације капају на страну која погодује лијеворуцима). Након што су лијеворуци похрлили у ресторане, Бургер Кинг је признао да се само шалио те да је у међувремену запримио на хиљаде наруџбина за хамбургер који одговара дешњацима.