Након Републике Српске, и ФБиХ је добила регистар педофила, а заједничко им је и то да јавно нису објављена ни имена ни фотографије правоснажно осуђених за сексуалне злоупотребе и искоришћавања дјеце, за шта постоји неколико разлога, од којих је основни да не би били етикетирани предаторови чланови породице.
- Регистар, али тајни. Хоћемо јавне податке о напасницима, хоћемо да знамо с ким имамо посла - само је један у низу коментара на вијест да и у ФБиХ на снагу ступа Правилник о регистру педофила.
Иванка Марковић, која је у Републици Српској била на челу Радне групе за израду Закона о посебном регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце, истиче да приступ подацима о овим лицима имају сви они који треба да их имају.
- Ти подаци нису јавно објављени због заштите њихових личних података и права на приватност која је гарантована Европском конвенцијом о заштити људских права. С друге стране, сврха самог закона није јавно објављивање фотографија и имена учинилаца тих кривичних дјела, већ заштита дјеце од тог вида криминалитета и спречавање учинилаца да поново изврше та кривична дјела, што се врши кроз мјере забране и мјере које су прописане након што они издрже казну затвора, а које се тичу обавезног јављања надлежној организационој јединици МУП-а сваких шест мјесеци - појашњава Марковићева у изјави за "Независне новине".
Како додаје, није сврха да се зна ко је то урадио, него да тај буде онемогућен да поново дође у прилику да врши то исто кривично дјело.
- Јер уколико бисмо ми знали ко је то извршио, ми, овакви какви јесмо, били бисмо спремни да стигматизујемо не само њега, већ комплетну његову породицу. Не би било оно: 'Он је то урадио', него: 'Погледај, оно је сестра од оног који је то урадио', 'Оно је мама од оног који је то урадио', 'Оно је кћерка од оног који је то урадио', па би терет тога носили сви који су у некаквим родбинским везама са особом учиниоцем кривичног дјела, а не само он. А то није сврха закона. И то је основни мотив што је у нашем закону, а и у њиховом закону, на исти начин ограничен приступ подацима - истиче Марковићева.
Наглашава да онај ко треба да има те податке има могућност да дође до њих.
- То су вам сви органи јавног гоњења који откривају починиоце кривичних дјела, судови, тужилаштва, али и оно што је најважније, а што јавност заборавља - све установе, организације и удружења која се баве било којом врстом рада са дјецом. Рецимо, културно-умјетничко друштво или кошаркашки клубови дужни су приликом пријема на било коју врсту рада, а који им омогућава приступ дјеци, да провјере у регистру да ли је та особа уписана у регистар - казала је Марковићева за "Независне новине".
Посланик у Парламенту ФБиХ Лана Прлић, говорећи о Правилнику о регистру педофила у ФБиХ, које је написало Федерално министарство правде, а она га упутила у парламентарну процедуру, казала је недавно да регистар неће бити јаван, као што није ни јаван у осталим земљама свијета, те да ће само тужилаштва и МУП-ови имати приступ, али на оправдан захтјев и други.
Милош Букејловић, министар правде Републике Српске, изјавио је јуче да је у регистру педофила у Српској уписано 247 лица и да се подаци воде трајно.
- Када је ријеч о распону казни за кривична дјела сексуалног искориштавања и злостављања дјетета, Кривичним закоником Републике Српске прописане су различите казне затвора у најдужем трајању до 30 година - рекао је Букејловић.
Он је подсјетио да је у Републици Српској 2018. године успостављен Регистар лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце.
Букејловић је истакао да у Републици Српској не може боравити лице правоснажно осуђено за кривична дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета, а да није уписано у регистар педофила који се води при МУП-у Републике Српске.
Он је Срни рекао да је за квалификоване облике појединих кривичних дјела, као што је обљуба са дјететом млађим од 15 година, могуће изрећи казну доживотног затвора.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран оцијенио је да је успостављање регистра педофила у Српској дало позитивне ефекте, те да је ово министарство усмјерено на заштиту дјеце од сексуалне злоупотребе и искориштавања, али и на спречавање правоснажно осуђених лица да наставе са тим кривичним дјелима.
Подсјетивши да је Република Српска 2018. године донијела Закон о посебном регистру лица која су правоснажно осуђена за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце, Каран је рекао да МУП води овај регистар и да је усмјерен на контролу кретања осуђених лица.
- Осуђена лица се морају јављати МУП-у када напуштају мјесто пребивалишта или боравишта, а посебно да не би поново дошла у контакт и радни однос или се чак приближила мјестима гдје се налазе дјеца, млади, установе које се баве тим питањима - рекао је Каран.
Он је додао да МУП размјењује податке са агенцијама за спровођење закона, полицијским и правосудним, али и у међународноправној помоћи уступа такве податке.
- Дјеца и млади су угрожени на различите начине, посебно када је ријеч о високотехнолошком криминалитету гдје су велике могућности злостављања и искориштавања дјеце - подсјетио је Каран.