Прошло је скоро мјесец дана од усвајања Закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори, али се тензије између вјерника Српске православне цркве и црногорских власти не смирују. Да ли је могуће наћи компромисно рјешење које ће умирити страсти и помирити братске народе у Црној Гори?

Иронија је што је закон који би требало да се бави слободом вјероисповијести, довео до тога да управо један мирни вјерски ритуал, као што је православна литија, буде забрањен на Цетињу. Литија је забрањена због упозорења полиције да би у току одржавања могло да дође до сукоба.

Предсједник Црквене општине Цетиње Рајко Радусиновић рекао је да му је из полиције речено да не могу да гарантују безбједност и да ће “пасти крв”.

Умјесто литије одржано је протестно окупљање за “чисти образ Црне Горе”, јасно усмјерен против верника СПЦ.

– Бранићемо ових дана Црну Гору од душмана – скандирали су окупљени.

И у току претходних мјесец дана видјели смо сукобе између вјерника СПЦ и полиције, протесте и контрапротесте, па се поставља питање докле ће они трајати и да ли ситуација може да ескалира.

У међувремену је влада Црне Горе на челу са премијером Душком Марковићем позвала Митроплију црногорско-приморску на дијалог.

Митрополит Амфилохије је рекао да Црква очекује истински, прави дијалог, који је у сагласности са Венецијанском комисијом и са европским законима јасан дијалог како би се, како је рекао, донио закон који је сагласан вијековном предању Црне Горе и савременим европским законима.

– Ако је то само позив да разговарамо о овом безакоњу, онда нема потребе. Они су нама то наметали већ неколико пута – рекао је митрополит.

Међутим, питање је на шта су спремне двије стране зарад постизања компромиса.

Попов: Покерашки потез Ђукановића који може да доведе до ескалације

Александар Попов из Центра за регионализам рекао је за Блиц да би договор на који је митрополита Амфилохија позвао црногорски премијер могао да има неке резултате, али да је за то потребно вријеме.

– Резултат преговора иза завијесе би могао да буде постигнут споразум. Али потребно је вријеме, ту има политичких игара наравно. Амфилохије жели већу самосталност своје митрополије – рекао је Попов.

Ипак, он упозорава да ствари могу да ескалирају.

– Увек има провокатора, инциденти су могући – рекао је Попов.

Према његовом мишљењу, забрана литије је неоправдана, осим у случају да је заиста постојала нека озбиљна претња.

Попов истиче да је ове проблеме могуће ријешити једино на државном нивоу.

– Мора да буде комуникације између званичника српских и црногорских власти. Дуго нисмо видјели заједничке сједнице Србије и Црне Горе. Неки проблеми постоје већ годинама и они морају да се рјешавају на највишем нивоу – рекао је он.

Ипак, он сматра да ће се неки договор постићи, рекавши да се све ово дешава и у вријеме предизборних кампања у обје земље, те да “једни другима чине услуге”.

Што се тиче Закона о слободи вероисповести, Попов каже да је у питању само још један “покерашки потез Ђукановића”.

– Ђукановић предузима рискантне потезе. Али њему иде на руку ово што се дешава, да гурне афере у други план. Ово је још један покерашки потез Ђукановића, ни први ни посљедњи – закључује Попов.

Зашто је споран Закон о слободи вјероисповијести

Закон о слободи вјероисповијести углавном је у складу са ставовима ЕУ. Ипак, и Европа и домаћи експерти, као проблематичне означили су чланове 52 и 53 овог закона.

Тако према члану 52, “вјерски објекти и земљиште које користе вјерске заједнице на територији Црне Горе, а за које се утврди да су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, као културна баштина Црне Горе, државна су својина”.

Даље, према члану 53 “Орган управе надлежан за послове имовине дужан је да, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, утврди вјерске објекте и земљиште који су, у смислу члана 52 овог закона, државна својина, изврши њихов попис и поднесе захтјев за упис права државне својине на тим непокретностима у катастар непокретности”.

Критичари закона сматрају да је он посебно усмјерен против Српске православне цркве.