Упркос лошој епидемиолошкој слици и препорукама стручњака да се не путује ван земље, ипак политика има задњу ријеч, па су због тога врата БиХ за многе земље остала затворена, сматрају стручњаци.

Држављани Босне и Херцеговине без карантина и икаквих услова могу да уђу у Србију, уз одређене потврде и гаранције могу и у Хрватску и Црну Гору, док од земља ЕУ, иако је и Хрватска дио ње, нису добили зелено свјетло. До прије пар дана ситуација је била потпуно другачија.

Док грађани БиХ могу у Србију, али не могу у ЕУ, грађани Србије, у којој епидемиолошка ситуацији није ништа боља до БиХ, могу у ЕУ, осим у Њемачку, која је опет, као дио ЕУ, одлучила другачије. 

Многи се питају како је дошло до тога је лакше отићу на море у Турску, него у сусједну Хрватску и Црну Гору. Како држављани Србије могу у ЕУ с јако лошом епидемиолошком ситуацијом и зашто су Црна Гора и Хрватска до неки дан имале једне, а данас сасвим друге мјере према њима? И на крају, намеће се питање да ли ове, за многе збуњујуће одлуке, доноси политика или струка!?

– Не памтим у историји да је у свијету у исто вријеме било толико напетости, неизвјесности и полулудила и да су се здравље и политика толико испреплеле. Стање у свијету помало личи на експлозију вулкана страха и чудних пројеката с несагледивим посљедицама. Све је постало политика, а усудио бих се рећи да је вирус дијелом и политички производ – указује дипломата и историчар Слободан Шоја.

Он сматра да данас политика, нарочито лоша, може урадити све што некоме одговара. 

– Корона је збунила многе, па се повлаче исхитрени потези који се брзо покажу лошим. А, пошто у политици нико не признаје грешку, истрајава се на лошим политичким рјешењима. Укратко, у сваком случају, осим медицинских статистика и процјена, политика ипак увијек има посљедњу ријеч по питању циркулације грађана на овим просторима – сматра Шоја.

На питање да ли је на одлуке да ли ће држављани БиХ у карантин или не утицала епидемиолошка ситуација или можда политичка, каже да је склон идеји да је по питању наших држављана главни фактор одлучивања ипак епидемиолошка ситуација. 

– Не мислим да су остале земље уплашене због високог броја обољелих или заражених код нас. Више их плаши наша ноншалантност и опуштеност, недовољно тестирање и недовољно координирана и стриктно поштована здравствена политика. Укратко, изван БиХ влада велика непоузданост и у наше податке и у наше људе. Хрватска није случајно недавно донијела веома стрикте мјере које су многе изненадиле и који су сматрали да се радило о несмотрености и брзоплетости. Наравно да није тако –  објашњава Шоја за Српскаинфо, додавши да најотворенију и најпријатељскију политику према БиХ проводи Србија.

“Нико не вјерује Црној Гори”

Он такође самтра да се из ових примјера види да политика струку прати увијек привидно и колико јој је потребно, тек да може казати како слуша савјете струке, што на Балкану нико не ради.

– Посебно је овдје снажан примјер Црне Горе која тобоже у први план ставља мишљење струке, која вели да је Србија високоризична земља за овај здравствени Елдорадо, Монтегро „цоронавирус-фрее“ – подсјећа он.

Додаје да нико не вјерује да се Црна Гора изборила и искоријенила корону, па многе земље којима Црна Гора широм отвара врата не препоручују боравак на црногорском приморју.

– Тачно је да су јавна саопштења о обољелима у Србији прије избора пролазила кроз политички филтер, али исто је стање у Црној Гори. Будући да антисрпство у Црној Гори личи на зависност о дроги, исход не може бити добар – сматра Шоја.

Топић: Провејава политика

Да кроз све провејава политчка нота сматра и политичка аналитичарка Тања Топић.

– Струка је устукнула пред политиком и то се најбоље види на примјерима избора, како у Србији, тако и у Хрватској. Струка је до једног момента водила главну ријеч, вјеровало јој се, а онда је оног тренутка када је политика почела да се уплиће у све то изгубила примат, затим и повјерење грађана – сматра Топићева.

Додаје да је и одлука Хрватске да укине обавезан карантин донесена под притиском политике.

Марић: Одлике нејасне са стручне стране

С друге стране, политичка аналитичарка Ивана Марић сматра да, с обзиром на показатеље БиХ, не чуди што је на црној листи многих земаља,

– Међутим, има ту и политике. Видјели смо, ни у Србији није много боља ситуација, па је за њу дозвољен долазак у ЕУ, осим у Њемачку. То се исто може окарактерисати као нека врста политичког показатеља Њемачке да не подржава Вучића у његовим методама владања – сматра Марићева.

Каже да је у великој мјери то политичка одлука којим би се на неки начин санкционисали политичари из БиХ, који не излазе у сусрет Европској унији, тј не испуњавају услове који би омогућили да грађани боље живе.

– Ово јесте утемељено на стручности, али има доста тога и политичког, посебно ако гледамо на глобалној сцени, па видимо односе и између великих свјетских сила ЕУ, Кине, Бразила и САД, како они међусобо дозвољавају или забрањују улазак. Видимо да је то на почетку била само струка, али сада можда чак и примат има политика. Пошто неке одлуке не можемо да схватимо са стручне стране, јасно нам је да се ради о политици – закључује Марићева.

БиХ не може, Србија може

На питање зашто грађани БиХ не могу у ЕУ, а грађани Србије могу, када је епидемиолошка ситуација и тамо лоша, Шоја одговара да, са здравствене стране гледано, ситуација је заиста или слична или идентична, али с политичке није. 

– За разлику од БиХ, гдје Европска унија не мора имати никаквог обзира у дефинисању и провођењу политике према нама, јер нико неће довести у питање однос БиХ и ЕУ, са Србијом је стање потпуно другачије. Због снажног утицаја Русије и све већег разочарења у ЕУ у Србији, Европа мора бити привлачнија Србији. Исто тако, због неријешеног питања Косова, Европска унија, која жели да Вучић што прије то питање ријеши и да призна Косово, поново са нешто више обзира води рачуна да претјерано не изгуби симпатије српске популације – закључује Шоја.