Скоро половина Европљана који немају свој дом или нису у могућности или не желе да га купе.
Бројке се знатно разликују широм континента, што углавном одражава притиске усљед неприступачности цијена.
У 23 земље, скоро половина испитаника каже да никада неће моћи да купи дом или да их то не занима, наводи се у извјештају о стамбеним трендовима у Европи компаније RE/MAX за 2025. годину.
Слика се драстично разликује од државе до државе. У истраживању спроведеном у августу 2025. године било је постављено једноставно питање: „Шта мислите, када ћете, ако икада, моћи да купите некретнину?“ У просјеку, 29% испитаника одговорило је: „Никада - мислим да никада нећу моћи да купим некретнину.“ Тај удио се кретао од 13% у Турској до 44% у Чешкој.
Најмање сваки трећи испитаник дао је тај одговор у Словенији (39%), Италији (35%), Малти (34%), Ирској (33%), Пољској (33%) и Мађарској (33%).
Ова бројка је такође била изнад европског просјека у Финској (32%), Грчкој (30%), Швајцарској (30%) и Аустрији (29%).
На доњем крају љествице, Луксембург (17%) прати Турску. Литванија је на 21%, што је и даље више од сваког петог испитаника.
Највеће економије
Међу пет највећих европских економија, Италија (35%) је забиљежила највећи удио песимиста.
Шпанија и Француска имале су најнижи проценат од 25%, док је Велика Британија близу са 26%. Њемачка је на 28%, што је мало испод европског просјека.
- Спор економски раст успорио је повећање прихода у многим дијеловима Европе, док су цијене некретнина наставиле да расту. Као резултат тога, приступачност остаје значајан изазов, посебно за млађе генерације, чак и на тржиштима са релативно стабилним условима запошљавања - изјавио је Мајкл Ползлер, извршни директор RE/MAX Europe.
Додао је да земље попут Њемачке, Аустрије и Чешке биљеже све већи број људи који одустају од куповине некретнине, јер растуће цијене и све дуже вријеме потребно за штедњу чине посједовање дома све недостижнијим.
Слаб и интерес
Око 15% испитаника рекло је да није заинтересовано за куповину некретнине. Тај удио се креће од 4% у Ирској до 31% у Њемачкој.
Такође је изнад 20% у Низоземској (27%), Аустрији (25%) и Швајцарској (22%).
Ползлер је нагласио да се не ради само о цијенама кућа, већ да постоји и културолошки аспект.
- У Њемачкој и Аустрији изнајмљивање је много чешће и културолошки прихваћено. Дугорочна стабилност њихових тржишта најма, подржана снажном заштитом закупаца, значи да домаћинства осјећају мању хитност да рано купе некретнину - рекао је он.
Удио људи који нису заинтересовани за куповину дома је једноцифрен у неколико земаља, укључујући Турску (5%), Шпанију (7%), Бугарску (7%) и Мађарску (9%).
Пола их не може купити
Када се саберу удјели оних који кажу „Никада“ и оних који кажу „Нисам заинтересован“, скоро половина Европљана (44%) који не посједују свој дом сумња да ће га икада купити.
Овај удио прелази половину у неколико земаља, укључујући Њемачку (59%), Аустрију (54%), Чешку (54%), Низоземску (53%) и Швајцарску (52%).
Малта (49%), Италија (49%), Финска (48%) и Словенија (48%) су такође близу овог нивоа, док су Пољска (44%) и Велика Британија (44%) у складу са европским просјеком.
Турска као изузетак
Удио људи који кажу да нису у могућности или нису заинтересовани за куповину дома најнижи је у Турској.
Мање од сваког петог испитаника (18%) сложило се са том изјавом, у поређењу са 28% у сљедећој најнижој земљи, Литванији, што Турску чини јасним изузетком.
- Занимљиво је видјети да је тај став и даље снажан у Турској. То је вјероватно зато што се, упркос инфлацији и финансијској нестабилности, некретнина широко посматра као примарни начин очувања вриједности - каже Ползлер.
Међу пет највећих европских економија, Шпанија је имала најнижи удио од 32%, а прати је Француска са 40%.
Њемачка је рангирана највише са 59%, испред Италије (49%), док је Велика Британија била на европском просјеку.
Ползлер је истакао да Шпанија и даље показује отпорност своје културе власништва.
- Посједовање дома се сматра тијесно повезаним са дугорочном финансијском сигурношћу и породичном стабилношћу. Чак и уз строже услове за хипотеку и неизвјесност запослења, тежња ка власништву остаје висока, одражавајући распрострањено увјерење да становање пружа заштиту од будуће економске неизвјесности - рекао је он.
Зашто неки не желе купити дом?
Разлози за невољност према куповини некретнине варирају, али ова група чини само 15% оних који немају свој дом.
У просјеку, у 23 земље, више од половине њих (53%) каже да је срећно са тренутном ситуацијом и да не види потребу за куповином дома.
Додатних 21% не жели сталне обавезе које долазе са власништвом над некретнином. Скоро сваки пети (19%) сматра да посједовање дома није вриједно тог новца или да су некретнине прецијењене.
Флексибилност је такође кључни разлог. Око 16% више воли да се лако сели и да не буде везано за једну локацију, док 13% каже да себи може приуштити кирију у областима гдје не би могли да купе некретнину.
Само 5% каже да је забринуто због могућег пада цијена некретнина.
Финансијска стратегија
Ползлер наглашава да, иако стамбено тржиште доноси непорециве изазове, власништво над домом остаје значајан циљ за већину Европљана.
Међутим, улога некретнине се мијења.
- Док су претходне генерације на посједовање дома гледале првенствено као на друштвену прекретницу, данас се то све више доживљава као финансијска стратегија - закључио је он.
Према подацима Еуростата, скоро 70% становника ЕУ посједује свој дом, док преосталих 30% изнајмљује.
