Након историјског успјеха бх. скијаша на 25. Олимпијским играма у Италији, дио федералних медија одлучио је да се бави новинским насловима умјесто истинским спортским успјесима.

И умјесто да овај успјех буде повод за заједнички понос, постао је још једна тема за полемику.

Наиме, српски портал „Телеграф“ је објавио текст под насловом „Србин ушао у историју“, алудирајући на националну припадност спортисте са Пала, и нигдје не искључујући чињеницу да је он репрезентативац БиХ. 

То је био довољан разлог да портал "Klix" објави чланак под називом „Комшије се ките туђим перјем и славе бх. скијаша: "Србин ушао у хисторију на Зимским олимпијским играма".

Дакле, федералним медијима су поново криви Срби, или можда Србијанци.

Па хајде да разјаснимо.

Спортиста је наступао под заставом БиХ и његов резултат је несумњиво успјех БиХ. Истовремено, тај спортиста је Србин, и његова национална припадност не треба да буде скривена. Дакле, у спорном тексту говоримо о Србину који је наступао за БиХ. Србин је национална припадност. Срби живе у БиХ, Србији, Црној Гори, Хрватској и земљама широм свијета.

То су чињенице и као такве их не треба доказивати.

Посебно је занимљиво да федерални медији сад већ, готово по правилу, „мијешају“ појмове „Србин“, „Србијанац“, „српски“ и „србијански“. Тако ћемо на поменутом "Klix" порталу стално сретати појмове типа „србијански пасош“ умјесто „српски пасош“. 

Први спор око употребе придјева „српски“ или „србијански“ потиче из 1882. године, када је Кнежевина Србија проглашена за краљевину, а кнез Милан Обреновић за краља Србије. У широј јавности, како у самој Србији тако и изван ње, новопроглашени краљ Србије је често помињан и као „српски“ краљ, што је имало и посебан општесрпски, а самим тим и политички призвук. Убрзо након проглашења, краљ Милан је из Беча добио захтјев у коме Аустроугарска, која је признала проглашење краљевине, истиче да владар Србије не може бити „српски“ краљ у општем смислу, већ само „србијански“ краљ, односно „краљ Србије“, што је и био званични владарски наслов. Таквим инсистирањем Беча на употреби територијалне, а не етничке одреднице, наглашавало се да Краљевина Србија нема јурисдикцију над Србима изван Србије. Аустроугарска монархија је себе сматрала домовином Срба пречана, па је израз „српски“ доживљавала као одраз претензија Србије на све Србе. 

Ако је неко Србин – онда је Србин. Ако неко живи у Србији, онда је држављанин Републике Србије. Медијима из Србије је то у потпуности јасно. И ту чињеницу ће нагласити. И у томе нема ништа спорно.

Очито, за медије из сусједног ентитета проблем настаје увијек када ова национална припадност треба да се именује.

Умјесто да се федерални медији баве суштином и успјехом спортиста који ће остати записан у историји спорта, они и ову прилику користе да избришу све што је српско.

Па, за почетак или крај, имамо савјет - научите разлику у значењу појмова држављанство и национална припадност.