Манифестација „Момо Капор: чувар адресе“, посвећена стваралаштву Моме Капора, једног од најзначајнијих домаћих књижевника, сликара и публициста 20. вијека, завршена је вечерас у Источном Сарајеву.

Посљедњег дана манифестације, у Културном центру Источно Ново Сарајево одржано је књижевно вече посвећено Моми Капору, на којем су учествовали академик Матија Бећковић, др Сандра Рашковић Ивић и проф. др Дарко Ђого.

Како истиче др Сандра Рашковић Ивић, велика је част и задовољство говорити о Моми Капору – Сарајлији, Београђанину, грађанину свијета.

- Момо је био пријатељ мог оца Јована Рашковића и мој кум. Ја нећу о њему говорити као о писцу, сликару, политичару, већ о ономе што је он мени значио и вечерас ћу подијелити неке ситуације везане за дружење њега и мог оца и даћу моје виђење Моме Капора – рекла је она.

Мому Капора, додаје, један дио Сарајева није разумио.

- Вјерујем и надам се да ће дио Сарајева који не разумије Мому Капора једног дана вратити она осјећања која је имао прије деведесетих година – рекла је она.

Професор доктор Дарко Ђого истакао је да је дјело Моме Капора једно од темељних основа на којим концепт Српског Сарајева постоји.

- Да бисмо имали град, нису довољни бетон и стакларија, већ је потребно имати културу. И то не било какву културу, него такву која ће овај град учинити саморазумљиво дијелом српског културног простора, коме је Капор припадао – рекао је он.

Фото: Предраг Крстовић/ Центар за културу и информисање Источна Илиџа

Ђого је истакао, да је у данашњој шетњи Сарајевом, примијетио да у четири излога сарајевске „Свјетлости“ нема изложених дијела Моме Капора.

- Писац који је дао немјерљив допринос културној имагинацији како један културан човјек, па и Србин, замишља живот у Југославији протеклих седамдесет година. То значи да је Капор прогнан из Сарајева, а гдје ће прогнани Капор наћи мјесто него у Српском Сарајеву, које је стварао својом пјесмом, доласком и предавањима студентима – рекао је он.

Капор је неколико пута прогањан из Сарајева, подсјетио је Ђого, те је попут свих сарајевских Срба имао „неку врсту амбивалентне заљубљености у Сарајево“.

- Он се, за живота враћао и трудио се да Сарајеву подари оно што оно тврди да већ има – духовити и племенити однос према животу. Очигледно да се, иза шаљивог лица, крије тешки комплекс и жеља да се културни простор искључиво прожме једним народом, једним културним садржајем, а Момо Капор се ширином лика није уклапао у ту ситну чаршијску рачуницу. Он је био сарајевски писац, и више од тога, а Сарајево није опраштало нечаршијске писце – истака је Ђого.

Како наглашава, потребно је да Капоров дух и шарм, у ружном времену у којем живимо направе разлог да се смијемо.

Покровитељи и организатори тродневне манифестације су Филозофски факултет Универзитет у Источном Сарајеву, Културни клуб „Фронесис“, град Источно Сарајево, те општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајева Владан Бартула истакао је да су о Моми Капор вечерас говорили еминенти стручњаци, који су понудили своје виђење Капора, те да се нада да је публика уживала.