Годишња инфлација у еврозони је пала у јануару са децембарских два одсто на 1,7 одсто, што је у складу са претходном прелиминарном процјеном најнижа вриједност за 16 мјесеци.
Ово је саопштено из Еуростата, европске статистичке агенције, који наводи да је пад инфлације пратио снажан раст евра, који је крајем мјесеца прешао границу од 1,2 долара, што је његова највиша вриједност за више од четири године.
- Раст цијена услуга у еврозони успорио је са децембарских 3,4 одсто међугодишње на 3,2 одсто, а цијене прерађене хране, алкохола и дувана са 2,1 одсто у децембру на два одсто у јануару. Цијене енергије забиљежиле су додатни пад од четири одсто међугодишње, бржим темпом у односу на 1,9 одсто у децембру. Насупрот томе, инфлација за непрерађену храну порасла је на 4,2 одсто међугодишње, а за индустријску робу без енергије на 0,4 одсто. Годишња стопа базне инфлације у еврозони пала је у јануару на 2,2 одсто, што је најнижи ниво од октобра 2021. године - пише у подацима Еуростата.
Кретање инфлације у највећим економијама ЕУ
Даље стоји да међу највећим економијама еврозоне инфлација мјерена хармонизованим индексом потрошачких цијена (ХИЦП) успорила је у Француској са 0,7 одсто на 0,4 одсто, у Шпанији са три одсто на 2,4 одсто, у Италији са 1,2 одсто на један одсто, док је у Њемачкој благо порасла са два на 2,1 одсто.
- Највиша стопа годишње инфлације забиљежена је у Румунији - 8,5 одсто, Словачкој 4,3 одсто и Естонији 3,8 одсто, а најнижа у Француској - 0,4 одсто, Данској 0,6 одсто, Финској и Италији, по један одсто - истиче се у подацима.
У БиХ инфлација 4,1 одсто
Са друге стране, према посљедњим подацима Агенције за статистику БиХ, годишња инфлација у децембру прошле године у Босни и Херцеговини је износила 4,1 одсто.
Ако знамо да је Босна и Херцеговина јако везана за ЕУ и да се углавном све негативне ствари у еврозони одразе на БиХ, поставља се питање због чега је сада код нас далеко већа инфлација него у еврозони.
Марко Ђого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да је ово питање на које сви знамо одговор.
- Тај одговор је да БиХ у посљедњих неколико година проводи неку врсту реформе тржишта рада гдје се максимално повећавају минималне зараде. Прво је то урадила Република Српска, а онда и ФБиХ. Имали смо ситуацију да је прије три године минимална зарада у Републици Српској била 540 КМ, а сада је више од 1.000 КМ, те су направљени разреди зарада. Федерација БиХ је то још драстичније урадила, имала је мању минималну зараду и одједном су одлучили да претекну минималну зараду у РС. Ово је извршило притисак на послодавце да повећају цијене своје робе и услуга. То је једини разлог који се тренутно може уочити између Босне и Херцеговине и Европске уније. Ми иначе увијек увозимо њихову инфлацију, а сада имамо властиту инфлацију уназад неколико година. Значи, директна посљедица веће инфлације је повећање минималних зарада, посебно у Федерацији БиХ - нагласио је Ђого.
