Godišnja inflacija u evrozoni je pala u januaru sa decembarskih dva odsto na 1,7 odsto, što je u skladu sa prethodnom preliminarnom procjenom najniža vrijednost za 16 mjeseci.

Ovo je saopšteno iz Eurostata, evropske statističke agencije, koji navodi da je pad inflacije pratio snažan rast evra, koji je krajem mjeseca prešao granicu od 1,2 dolara, što je njegova najviša vrijednost za više od četiri godine.

- Rast cijena usluga u evrozoni usporio je sa decembarskih 3,4 odsto međugodišnje na 3,2 odsto, a cijene prerađene hrane, alkohola i duvana sa 2,1 odsto u decembru na dva odsto u januaru. Cijene energije zabilježile su dodatni pad od četiri odsto međugodišnje, bržim tempom u odnosu na 1,9 odsto u decembru. Nasuprot tome, inflacija za neprerađenu hranu porasla je na 4,2 odsto međugodišnje, a za industrijsku robu bez energije na 0,4 odsto. Godišnja stopa bazne inflacije u evrozoni pala je u januaru na 2,2 odsto, što je najniži nivo od oktobra 2021. godine - piše u podacima Eurostata.

Kretanje inflacije u najvećim ekonomijama EU

Dalje stoji da među najvećim ekonomijama evrozone inflacija mjerena harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena (HICP) usporila je u Francuskoj sa 0,7 odsto na 0,4 odsto, u Španiji sa tri odsto na 2,4 odsto, u Italiji sa 1,2 odsto na jedan odsto, dok je u Njemačkoj blago porasla sa dva na 2,1 odsto.

- Najviša stopa godišnje inflacije zabilježena je u Rumuniji - 8,5 odsto, Slovačkoj 4,3 odsto i Estoniji 3,8 odsto, a najniža u Francuskoj - 0,4 odsto, Danskoj 0,6 odsto, Finskoj i Italiji, po jedan odsto - ističe se u podacima.

U BiH inflacija 4,1 odsto

Sa druge strane, prema posljednjim podacima Agencije za statistiku BiH, godišnja inflacija u decembru prošle godine u Bosni i Hercegovini je iznosila 4,1 odsto.

Ako znamo da je Bosna i Hercegovina jako vezana za EU i da se uglavnom sve negativne stvari u evrozoni odraze na BiH, postavlja se pitanje zbog čega je sada kod nas daleko veća inflacija nego u evrozoni.

Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za "Nezavisne novine" da je ovo pitanje na koje svi znamo odgovor.

- Taj odgovor je da BiH u posljednjih nekoliko godina provodi neku vrstu reforme tržišta rada gdje se maksimalno povećavaju minimalne zarade. Prvo je to uradila Republika Srpska, a onda i FBiH. Imali smo situaciju da je prije tri godine minimalna zarada u Republici Srpskoj bila 540 KM, a sada je više od 1.000 KM, te su napravljeni razredi zarada. Federacija BiH je to još drastičnije uradila, imala je manju minimalnu zaradu i odjednom su odlučili da preteknu minimalnu zaradu u RS. Ovo je izvršilo pritisak na poslodavce da povećaju cijene svoje robe i usluga. To je jedini razlog koji se trenutno može uočiti između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Mi inače uvijek uvozimo njihovu inflaciju, a sada imamo vlastitu inflaciju unazad nekoliko godina. Znači, direktna posljedica veće inflacije je povećanje minimalnih zarada, posebno u Federaciji BiH - naglasio je Đogo.