Званичници су задовољни квалитетом медицинске помоћи која се указује грађанима. Премијер Вишковић је недавно изјавио да је Републици Српској за руком пошло оно што није ни једној велесили - а то је да свим становницима у вријеме пандемије обезбиједи бесплатно лијечење. У стварности, већина пацијената се лијечи код куће, а антибиотике и витамине плаћа из сопственог џепа. Тај трошак није мањи од сто марака. Иако сте осигурани, оно што треба против ковида није на позитивној листи.

Какав је здравствени систем можда најбоље може да се види на примјеру малих домова здравља као што је онај у Гацку. Највећи терет је пао на медицинске сестре и техничаре, а оскудна опрема, недостатак тестова и уско рендгенско грло су прва ограничења са којима се суочи пацијент.

Преглед на даљину и дијагноза преко телефона

- Овдје нас и не прегледају, а пристали су да ми сниме плућа на лично инсистирање. Станемо испод прозора, кажемо како се осјећамо, практично не постоји никакав контакт са љекарима. Многи су само телефоном добили дијагнозу и терапију - прича један од пацијената које је "Директ" затекао пред Домом здравља у Гацку.

Наиме, пацијенти код којих је потврђен ковид иду на улаз са бочне стране зграде гдје поред отвореног прозора сједи љекар и више (са)слуша него што прегледа пацијенте.

- Имао сам саобраћајну незгоду. Овдје су само попричали са мном. Нису ме ни прегледали. Сада сам добио температуру можда од стреса који сам преживео и угруван сам, боли ме грудни кош. Тестиран сам, али још нема резултата. Нисам задовољан, морам да кажем. Некако се човјек осјећа препуштен сам себи, а то да ли ћете оздравити или колико ће трајати опоравак, зависи буквално од стицаја околности - прича млади Гачанин.

И у другим домовима здравља у окружењу је слична ситуација. Пацијенти се јављају телефоном, на снимак плућа се чека сатима, а тестирају се само они са израженим симптомима. То објашњава чињеницу што је у Гацку јуче од 17 тестираних свих 17 било позитивно.

У овој општини су тренутно 34 особе позитивне на корона вирус, од којих су 4 пацијента смјештена на болничко лијечење у Требиње и Невесиње.

- Јасно је да су капацитети недовољни јер, реално, шта је тридесетак кревета са колико је практично до јуче располагала болница у Требињу ако смо у стању пандемије. Касно се реаговало. Буквално прошле нједеље није било мјеста у болницама. Сада је са проширењем капацитета ситуација боља - рекло је више медицинских радника са којима је "Директ" разговарао. 

- Очигледно је да епидемија иде узлазном линијом, а сезона грипа и вироза тек треба да почне. Просто се плашим да помислим шта ће тада да буде - додаје један од њихових саговорника.

Пораст броја заражених приписују породичним слављима у затвореном простору и сматрају да бисмо због свог здравља морали да будемо одговорнији.

- Ако у затворено простору проведете на слављу неколико сати, немогуће је да се вирус не прошири. То свако од нас треба да има на уму - упозоравају и додају да је медицинско особље на измаку снага.

За лиечење најмање сто марака

Ентузијазма, са друге стране, не мањка Милораду Додику, члану Предсједништва БиХ који је недавно истакао да је у здравствени систем уложено додатних 38О милиона марака као и да лијечење сваког обољелог кошта око 2 хиљаде марака дневно.

Ова изјава чак и лаику звучи претјерано. Можда је то и разлог што се љекари нису освртали на њу. Они са којима је "Директ" разговарао су углавном на примарном нивоу заштите и нису искључили да можда понеки баш тежак случај коме терапија укључује и скупе лијекове толико и кошта. Али, већина пацијената корону прележи код куће.

- Пацијенти из свог џепа плаћају терапију јер ти лијекови нису на позитивним листама, па то што су осигурани ништа не значи. Рецимо, неко прима инјекције лонгацефа, неко хемомицин, а свима препоручујемо витамине. Може се рећи да је у просјеку то око сто марака - кажу њихови саговорници.

На крају додају да је неоправдана и неразумљива самоувјереност којом зраче функционери док корона ломи здравствени систем. Претварањем регуларних у ковид болнице јесу проширени капацитети за акутне случајеве епидемије, али су смањени или укинути за пацијенте са хроничним болестима или неким ургентним стањима којима је здравствена заштита у овој ситуацији отежана или, чак, онемогућена.

Док се број жртава короне биљежи и свакодневно обзнањује, оно што не знамо, а можда је једнако алармантно, је број оних који су преминули чекајући на адекватну и правовремену интервенцију која је због пандемије одложена.