Прошло је више од пола вијека од земљотреса који је промијенио лице Бањалуке.
Тај датум овај град данас дочекује без видљивих „рана“ из тог периода, али с другачијом катастрофом, која такође из коријена мијења град и начин живота њених грађана.
Подрхтавање тла почело је 26. октобра 1969. године, а главни удар, који је уништио град, десио се дан касније. Иако ови датуми, али и дани и мјесеци који су услиједили послије за млађе генерације предстваљају само лекцију из историје, они су дубоко урезани у сјећања старијих Бањалучана.
Један од њих је и бањалучки метеоролог Небојша Куштриновић, који је у то доба био студент, којег је вијест о овом ужасном догађају дочекала у Пољској, на кошаркашком турниру.
– Био је понедјељак. Тамо сам добио ту страшну вијест, да Бањалуке више нема. Одмах су ми обезбиједили возило, да се што прије вратим у град – казао је он.
Додаје да су посљедице земљотреса биле видљиве и прије него што је дошао у Бањалуку.
– У Градишки већ није било струје. Био је мрак, а напољу су гориле ватре – казао је Куштриновић.
Наводи да је управо у таквој ситуацији, окупљене око ватре, у дворишту породичне куће у Росуљама видио живе и здраве своје најмилије.
Хуманост и солидарност
Иако је након земљотреса ситуација била ужасна и хаотична, Куштриновић каже да се с дистанце од неколико деценија углавном сјећа лијепих и хуманих ствари.
– Сјећам се људске солидарности, комшије који је био возач у “Аутопревозу” и који је довезао аутобус као би дјеца из улице спавала у топлом, али и како је циркус “Адриа”, који се за вријеме земљотреса задесио у граду, поклонио Бањалуци велики циркуски шатор – навео је он.
У сјећању су му, како каже Куштриновић, остале и промјене начина живота Бањалучана.
– Парк “Младен Стојановић” је постао вагон насеље у којима су мјесецима живјели Бањалучани који су остали без крова над главом – присјећа се он
Историчар из Бањалуке, Зоран Пејашиновић, каже да ни два свјетска рата нису толико промијенила град колико је то учинио земљотрес, и то не само физички већ и у сваком другом смислу.
– То што је земљотрес учинио Бањалуци је трајна посљедица, град је изгубио много архитектонских симбола и то се данас види. Када одете у град сличне величине као Бањалука, примјети се колико има више архитектонских старина него Бањалука. Можда смо неке од њих могли сачувати, а ту прије свега мислим на зграду гимназије „Реалке“. О томе се много полемисало, да ли се могло и требало да се обнавља. Ја вјерујем да јесте. Читави градови, на примјер, Лајпциг или Варшава су обновљени, па да се не може једна зграда у Бањалуци обновити. Већ десетак година живи идеја да се у граду направи још једна гимназија и да она архитектонски буде нека врста копије чувене „Реалке“. Можда је то и један од начина да се оплемени овај град – истакао је он.
Пета димензија
Додаје да је послије земљотреса дошло до наглог раста града, настајања читавих низа насеља и пораста броја становника.
– Промијенила се и култура града. Заживјеле су и развиле се неке нове установе, тако да је град наредних година осјетно напредовао. Универзитет је увелико заживио тако да је Бањалука попримила временом карактеристике једног урбаног и модреног, уистину социјалистичког града. Рат из деведестих година је то пресјекао, тако да је Бањалука враћена корак назад. Сада се враћа на неки прави пут, али ево сада је појава вируса корона некако свему томе дала неку „пету димензију“ – оцијенио је Пејашиновић.
За разлику од ранијих година, Бањалука овај датум у 2020. години дочекује у још једној ванредној ситуацији. Пандемија се разликује од околности које је прије 51 годину створио земљотрес, али обје несреће имају нешто заједничко. Донијеле су посљедице које су направиле трајне промјене на начин живота њених грађана, али и физичког изгледа града.
Криви сат
Размјере катастрофе која је прије 51 годину задесила Бањалуку најбоље показују и званичне цифре.
Према подацима сеизмолога Хидрометеоролошког завода РС, Бањалуку су 26. и 27. октобра 1969. године погодила четири јака земљотреса.
Главни удар се десио 27. октобра у 8.10, јачине 6,6 степени Рихтерове скале. У потресу је живот изгубило 15 људи, док је 1.117 лица било лакше или теже повријеђено. Град је остао девастиран, а огромна материјална штета била је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 зграде јавне управе и администрације, 146 културних установа, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.
Бањалука је остала без струје и воде, а војска је, заједно с грађанима, рашчишћавала рушевине и ослобађала затрпане. Помоћ је стизала са свих страна, а људи су данима били на улицама, јер су многи остали без својих домова. Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, као и помоћи из Европе и свијета, Бањалука је поново стала на ноге.
На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октоба 1969. године у 9.11.
У знак сјећања на трагедију, популарни “Криви сат”, како су га прозвали Бањалучани данас је једно од култних састајалишта.
