Жене које пролазе кроз поступак вантјелесне оплодње требало би да имају право на пуну плату током боловања, без обзира на то да ли раде у јавном или приватном сектору, поручио је за предсједник Савеза синдиката Републике Српске Горан Станковић.

Станковић каже да је управо то једна од иницијатива коју Синдикат покушава да ријеши кроз колективне уговоре, након што питање није ријешено на нивоу цијеле Републике Српске.

- Наша иницијатива била је да имају 100 одсто накнаду плате и код вантјелесне оплодње. Нажалост, то није прошло на нивоу цијеле Републике Српске, али ми зато кроз колективне уговоре покушавамо бар област по област да ријешимо - рекао је Станковић.

Он очекује да би се, након што ово право буде уређено за раднице у појединим областима, то право могло проширити и на све запослене жене у Републици Српској.

Станковић истиче да поступак вантјелесне оплодње често подразумијева више одлазака на прегледе и терапије, због чега жена може бити принуђена да отвара боловање, а самим тим и да прими мању плату.

- То је стварно нешто што је хумано, а жене се често сусрећу с тим проблемом. Нажалост, често се вантјелесна оплодња мора и по неколико пута поновити, па је жена изложена свим тим проблемима, а још има и умањену плату - каже Станковић.

Из Синдиката позивају Министарство здравља и социјалне заштите, Владу Републике Српске и Фонд здравственог осигурања да ово питање ријеше у што краћем року.

Запослени у органима управе Републике Српске који пролазе кроз поступак вантјелесне оплодње убудуће ће, уз испуњене медицинске услове, имати право на накнаду плате у висини од 100 одсто за вријеме привремене спријечености за рад. Ово право предвиђено је новим Посебним колективним уговором за запослене у органима управе Републике Српске.

Снежана Мисита и њена борба

Предсједница Удружења “Бебе” из Требиња Снежана Мисита, похваљује ову мјеру, али истовремено поставља питање зашто се жене раздвајају и шта са онима које раде у приватном сектору.

- Jа сам лично кроз процесс вантјелесне оплодње прошла шест пута, моја борба је трајала годинама и у том стању жени некад прија да ради, а некад једноставно не може. Током процеса примате јако много хормона, толико да нисте некад ни свјесни вртлога емоција и стања у којем се налазите. Јако је исцрпљујуће, мислим да би све жене које кроз то пролазе требало да имају пуну плату, али и да не страхују да својим послодавцима кажу кад у тај поступак крену - објашњава Снежана за БЛ портал.

Њена борба почела је сада већ далеке 1997. године, када је сам појам вантјелесне у Српској био поприлично непознат.

- Сада све то имамо, без путовања у Србију или негдје даље. Три процеса плаћа Република Српска, четврти покушај финасира се на локалном нивоу. Трудничко боловање је у потпуности плаћено, али сам процесс вантјелесне је најчешће остављен на тумачење доктора, али и воље послодавца. Срећом, јако ријетко чујем да послодавци у приватном сектору буду “црне овце”, чак напротив, неки излазе у сусрет и више од онога што закон нуди. Знам за случај гдје власници компанија чак и помажу радницима током процеса вантјелесне, како финансијски тако и кроз разне пригодне поклоне у том периоду. Свакако ово право треба уредити и проширити на све жене - закључује Снежана за БЛ портал.

Мјере све боље, али има простора за побољшање

Докторица Весна Ћурић, медицински директор ZU Medico -S чланице Пронатал групације, истиче да  треба поздравити сваку мјеру која доприноси побољшању положаја пацијенткиња који пролазе кроз поступак вантјелесне оплодње.

- У односу на период од прије три деценије, остварен је велики напредак, вантјелесна оплодња данас је доступнија, о неплодности се говори отвореније, а потребе пацијената све више препознају и здравствени и радни систем. Истовремено, увијек постоји простор да се постојећа рјешења додатно унапређују и прилагођавају стварним потребама пацијената. Било би добро да се у наредном периоду размотре могућности за њихов даљи развој, како би жене које пролазе кроз овај медицински захтјеван процес имале што уједначенију подршку, без обзира на то гдје су запослене - кажу докторица Ћурић за БЛ портал.

Тривић: Послодавци не праве проблем

Саша Тривић, потпредсједник Уније послодаваца Републике Српске за БЛ портал тврди да се око процеса вантјелесне оплодње и тражења боловања ријетко прави проблем.

- То се све третира као боловање, некад ми и не знамо због чега. Уколико доктор напише да раднику треба боловање, ми то не преиспитујемо. Тако да не видим ту неки проблем - закључује Тривић за БЛ портал.

Адвокат Владимир Драгичевић, с друге стране, упозорава да кључна разлика између класичног боловања у односу да одуство због процеса вантјелесне оплодње јесте у висини накнаде плате.

- За овај основ боловања она по правилу износи 70 одсто законске основице. Колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду може се обезбиједити повољнија накнада, укључујући 100 одсто. Међутим, запослени у приватном сектору се не може позвати на колективни уговор за органе управе. Приједлог би могао бити допуна Закона о обавезном здравственом осигурању Републике Српске, којом би се у члану 83. изричито прописала накнада плате од 100 одсто законске основице за боловање због лијечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнуте оплодње. Уз медицински утврђену спријеченост за рад, ово право требало би обезбиједити свим женама, укључујући приватни сектор. Тиме би се свима који пролазе кроз захтјевно лијечење пружила већа финансијска сигурност и једнака подршка у остваривању родитељства - закључује Драгичевић.

Пише: Жељка Павловић