На данашњи дан 1905. године умро је Жил Верн, француски писац научно-фантастичних романа. Заокупљен научним открићима, далеким земљама и истраживачким подвизима, написао је више од 50 романа.
Поводом годишњице, присјећамо се свјетски значајног писца романа за дјецу и одрасле, који се сматра и једним од главних зачетника научне фантастике. Када је 2005. године обиљежена стогодишњица од његове смрти, цијела година, у част умјетника, прозвана је „Годином Жила Верна“.
Рођен је у Нанту, у Француској, 1828. године, у породици богате поморске традиције, која је остварила врло значајан утицај на његово цјелокупно стваралаштво. Још као дјечак побјегао је од куће да био био помоћник на једном трговачком броду. Међутим, убрзо је ухваћен у својој „малој“ авантури и враћен родитељима. Већ сљедећу прилику одласка од породичног дома Верн ће искористити да оствари свој сан, поново супротан „породичним правилима“.
Године 1847. одлази у Париз да би студирао права. Ипак, брзо напушта школу и посвјећује се позоришту, без обзира на очеву строгу иницијативу да заврши право. Такав избор потегао је за собом бројне “рестрикције” и ускоро је Верн остао без финансијске подршке породице, издржавајући се искључиво од писања.
Свој позив је схватио врло озбиљно, проучавајући различите гране науке прије него што би се упустио у стваралачки процес. Врло је детаљно проучавао геологију, инжењерство и астрономију, а као резултат убрзо је услиједио његов први роман “Пет недјеља у балону” из 1863, потом слиједе његова најбоља дјела: “Пут у средиште земље” (1864), “Од Земље до мјесеца” (1866), “20.000 миља под морем” (1870), “Пут око свијета за 80 дана” (1873), “Мистериозно острво” (1874), “Господар свијета” (1904).
Његови јунаци и данас се појављују у дјелима других аутора – сјетите се филма “Лига изузетних џентлмена”…
Верн је преминуо 1905. године.
Кроз утицај који је извршио на бројне савремене писце, потврдио је своју литерарну бесмртност. Већина Вернових романа представља надасве узбудљиве сторије о пустоловинама у егзотичним предијелима како на површини Земље, тако и испод, односно изнад ње, као и у мору. На та путовања Жил Верн обично упућује групу протагониста, веома различитих међу собом, али по правилу са три стална члана.
Један је домишљати научник, други је његов одважни и снажни помагач, а трећи обичан човјек, који је најчешће приповиједач и са којим се читалац најлакше идентификује.
За лаичку публику, која није пратила научну периодику и која се у Жил Верновим дјелима први пут сретала са многим узбудљивим проналасцима и идејама (летећа машина, подморница, телевизија, свемирски брод…) француски писац је убрзо постао оличење самог научног напретка: замисли које је он преузимао из научних арсенала и надасве вјешто уклапао у своја пустоловна дјела све више су приписиване њему самом.
Иначе, неки моменти из Жил Вернове биографије имали су чест корелат у његовим дјелима.
Тако, на примјер, дјечачке успомене везане за луку Нант, у којој је одрастао, стоје у основи многих узбудљивих сцена и епизода из његовог опуса везаних за море.
Слично томе, Жил Верново несналажење у односу са женама у стварном животу вјероватно представља дјелимично објашњење углавном неувјерљивих женских ликова из његових дјела.
