Навршавају се 22 године од кад је НАТО бомбардовао зграду Радио-телевизије Србије /РТС/, када је погинуло 16 радника те медијске куће.
НАТО је током ваздушних напада на СР Југославију, који су почели 24. марта 1999. године, мјесец дана касније - 23. априла у 2.06 часова бомбардовао зграду РТС-а у центру Београда.
Погинули су шминкер Јелица Мунитлак /27/, видео-миксер Ксенија Банковић/27/, техничар у размјени Дарко Стоименовски /25/, техничар у мастеру Небојша Стојановић /26/ и радник обезбјеђења Драгорад Драгојевић /27/.
Те вечери су погинули и електричар Драган Тасић /29/, камерман Александар Делетић /30/, техничар Славиша Стевановић /32/, дизајнер програма Синиша Медић /32/, техничар Иван Стукало /33/ и радник обезбјеђења Дејан Марковић /39/.
Погинули су и радник обезбјеђења Милан Јоксимовић /47/, техничар у мастеру Бранислав Јовановић /50/, прецизни механичар Милован Јанковић /59/, режисер програма Томислав Митровић /61/ и монтер Слободан Јонтић /54/.
У знак сјећања на погинуле, у Ташмајданском парку, код зграде РТС-а и споменика "Зашто?", породице и пријатељи страдалих сваке године постављају питање зашто су они погинули.
Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" је 2000. године саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије, а и бројне друге међународне организаације и појединци имале су сличан став.
Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је 2002. осуђен на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику измјестио из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.
До данас, нико од тадашњих одговорних у НАТО-у није одговарао за напад на РТС и убиство 16 људи.
