Једна од највећих модерних југословенских мистерија је судбина Јатовог авиона који се 1972. након терористичког напада срушио у тадашњој Чехословачкој. Више од пола вијека касније, откривен је идентитет особа за које се сумња да су подметнуле бомбу на лет ДЦ-9, а шведски новинар Тончи Перцан прича за Спутњик како је разоткрио идентитет терориста.

Авион који је 26. јануара давне 1972. године кренуо из Стокхолма, преко Копенхагена и који је преко Загреба требало да слети у Београд можда је и најпознатији по томе што је стјуардеса Весна Вуловић преживјела пад из њега са 10.000 метара надморске висине. Њена невјероватна судбина, која је ушла и у Гинисову књигу рекорда, у неку руку је засјенила позадину читаве приче, чији је резултат било страдање 27 путника и чланова посаде.

У документарном филму „Бомба на лету ЈАТ 367“ који је емитовала шведска телевизија износе се до сада непознате чињенице које је разоткрио новинар и коаутор документарног програма Тончи Перцан. Он открива идентитете особа кривих за масакр и наводи да су то били припадници хрватских екстремистичких група који су заговарали независну Хрватску.

Фото: Screenshot из материјала уступљеног Спутњику/инсерт из документарног филма „Бомба на лету ЈАТ 367“

Један позив мијења све

Перцан, који је у тренутку катастрофе имао 17 година, говори за Спутњик да се за овај случај заинтересовао још прије 20 година, првенствено јер су околности које су га окруживале и даље биле неразјашњене. Како сам каже, никада није мислио ни да ће се и разјаснити, а једини траг који је имао био је телефонски позив који је након напада упућен шведским новинама.

Дан након рушења авиона један човјек је телефонирао новинама на југу Шведске које се зову Квалспостен и рекао им је да су за напад одговорне усташе. Међутим, након тога се више ништа о томе није чуло и то ми је заголицало машту. Мислим, ко ће наћи некога ко је телефонирао неким новинама прије педесет година, рекао је Перцан у изјави за Спутњик.

Како је наведено и у филму, хрватски екстремисти су били организовани у двије организације које су имале коријена у усташтву и фашизму. Није се само радило о обарању авиона, већ је постојала читава позадина са убијањем српског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, уз киднаповање авиона Скандинавија ерлајнса. Перцан ово назива можда и највећим неразјашњеним терористичким дјеловањем у Шведској и највећом југословенском мистеријом.

Телефонист и фиксер

Поред тога што је Перцан новинар, радио је и као учитељ. Игром невјероватних околности, испоставило се да је отац дjеце којима је предавао заправо био главни организатор рушења авиона и да је он био тај који је набавио експлозив. У филму су га назвали „фиксер“.

Друга невjероватна подударност је „телефонист“ како га зову у документарцу, односно човjек који је позвао шведске новине и у име хрватских терориста преузео одговорност за напад. Он је Перцанов дугогодишњи познаник и тек недавно је одлучио да исприча истину о лету ЈАТ 367.

Ни самом Перцану није јасно зашто су му испричали све што јесу, нити с којом намjером су то урадили. Знали су ко је, знали су да се бави новинарством, али су, каже, можда рачунали на дугогодишње познанство и с тим у вези вjеровали да ништа од изреченог неће даље преносити. Ипак, наглашава он, никада му нису рекли „ово није за објављивање“.

Кад ми је тај што је звао новине испричао свој дио приче, ми смо се шетали сатима, након чега смо дошли до његове куће и ушли унутра. Причали смо о свим тим догађајима и онда ми је он рекао „па ја сам тај који је телефонирао и умало сам због тога и настрадао“.

Шведска полиција га је тада испитивала, али он је причао преко крпе на устима како му се глас не би препознао. Због тога шведска полиција није са сигурношћу могла да утврди да ли је баш он био тај који је телефонирао новинама.

Може ли им се судити?

Кад је ријеч о могућем процесуирању случаја, шведски тужилац за тероризам тврди да је он застарио, али Перцан вјерује да се у Чешкој и даље испитује кроз комисије које се баве авионским несрећама и да се чекају одговори од полиције.

У Загребу сам послао допис за интервју, међутим, нисам добио никакав одговор. Мислим да у Београду испитују да ли постоје неке законске основе за обнову старе или отпочињање нове истраге, али ни њихов одговор још нисам добио.

Тончи Перцан каже да га је као новинара интригирала мистерија нерјешеног случаја и да је то поглавље на извјестан начин сада затворено. У току је прављење другог документарног филма, али у њему се неће износити овакве информације, већ ће представљати разговоре са породицама погинулих у нападу на лет ЈАТ 367.

Да ли постоји опасност од освете

Тончи Перцан каже да се никада засигурно не може знати да ли ће му се неко осветити, односно да ли је откривањем ових информација довео себе у опасност, али каже да се ради о људима који су зашли у године и да се нада да са тиме „опада и жеља да се неко физички премлати“. За сад је утврђено да нема опасности од таквог сценарија, али не може се искључити ни могућност да они имају млађе сљедбенике.

Они су свој циљ завршили и те своје организације укинули када су се вратили у Хрватску 1991. године, али мислим да има извјесних насљедника тих групација. Ипак су људи који су се тада бавили тероризмом дочекани као хероји када је Хрватска прогласила своју независност 1991. године, констатује Перцан.

Милица Тркља