Иако многи вјерују да су ове ријечи синоними, заправо означавају сасвим различите производе.

Џем, пекмез и мармелада се добијају прерадом воћа, али називи се разликују с обзиром на врсту, количину воћа, дијелове воћа који се користе, додатке попут шећера и по густини.

Према Правилнику којим се одређују карактеристике које морају задовољити, разликујемо их осам, а то су: џем, екстра џем, желе, екстра желе, мармелада, желе-мармелада, пекмез и заслађени кестен-пире.

Пекмез је воћни производ с високим удјелом једне или више врста воћа са или без додатка шећера. По већој количини воћа и мање шећера разликује се од џема.

Џем је желиране конзистенције и садржи воћну пулпу и/или воћну кашу једне или више врста воћа, те шећер, док екстра џем садржи неконцентрисану воћну пулпу. Воћну пулпу чине јестиви дијелови цијелих плодова воћа, по потреби без коре, сјеменки, кошпица и сличног, који могу бити нарезани, сјечени, али не пасирани у кашу.

Воћна каша добија се пасирањем или сличним поступком. Осим по томе, садржи ли кашу или пулпу, џем и екстра џем разликују се по колични воћа која мора бити већа код екстра џема.

Мармелада се добија од једне или више врста цитруса, као што су лимун, наранџа и грејп, из њихове пулпе, каше, воћног сока, воденог екстракта и коре. У мармелади не смије бити комадића, те мора бити глатке текстуре. Водени екстракт воћа садржи све у води топљиве састојке воћа.

Желе се од мармеладе разликује јер може садржати само воћни сок и/или водени екстракт једне или више врста воћа и шећер, а не и пулпу, кашу или кору, пише "24сата".