Премијерно извођење комада “Миро(помазан)”, сценаристе Зорана Тодоровића, на фестивалу “Љубица” у Градском позоришту Градишка потврдило је да његова побједа на конкурсу Министарства просвјете и културе Републике Српске за најбољи домаћи драмски текст није била ствар случаја.

Под редитељском руком Слободана Перишића глумачка екипа са Александром Стојковићем Пиксијем на челу (који је освојио и награду за најбољег глумца на фестивалу) оживјела је текст на сцени као спој здравог хумора, искрених емоција и пропитивања вјерских, националних и породичних односа.

Сам аутор за “Глас Српске” каже да су први утисци након премијере надмашили сва његова очекивања.

- Морало је доћи до одступања од оригиналног текста, али она нису нарушила интегритет комада, већ су га унаприједила и довела на виши ниво. Екипа која је радила је показала сјајан примјер превођења литерарног дјела у другу врсту медија. Редитељ је урадио оно што је требало и што је само он знао док је постављао комад. Одлично скројена режија за добро скројен комад. Сценографија, музика, костими, избор глумаца и изведба, све је на правом мјесту у право вријеме - рекао је он.

Тодоровић истиче да му је због свега мотивација појачана, али да неће бити форсирања у даљем писању, већ да ће приче одређивати темпо настанка.

- Оно што је најважније, јер је актуелно, је то да се глад за писањем није заситила. Већ се доста тога врти у неким полуразмишљањима. То је добар знак и мислим да ћу вјеровати себи. Нових писања ће бити, само се не зна када. Желим да оставим свој траг у позоришту, али да тај траг буде једног дана и препознатљив по нечему, а не само по присутности или бројном стању - рекао је Тодоровић.

Аутор, који живи у Источном Сарајеву, каже да је путања овог комада од његове идеје преко конкурса Министарства просвјете и културе, до премијере у Градишци, једна врста позоришта за себе.

- Комад је настао из моје потребе да један полувиц укомпонујем у драмски комад. Кажем “неки” јер није било назнака да ћу написати нешто ново, па сам се нашао у ситуацији да морам направити простор у који ћу убацити тај виц. Наравно, нисам се озбиљно прихватио задатка, већ сам вртио у глави фрагменте, ликове, ситуације. Нисам се трудио заиста, али нисам више ни могао да одустанем - каже аутор текста и додаје да је кључна ствар била појава конкурса “Реци наглас” који га је додатно мотивисао да дефинише причу која му се, како он сам каже, стално и несређена враћала у мисли.

Како је објаснио, комад је написао у непуне двије ноћи, из прве, без измјена и корекција дијалога.

- Процес размишљања и одбацивања каналисао сам кроз неколико сати куцања на лаптопу. Желио сам да освојим прво мјесто, био сам сигуран у оно што сам написао, али нисам очекивао да се то деси. Када ми је јављен резултат конкурса, био сам пресрећан - истакао је Тодоровић нагласивши да је конкурс значајан за развој домаћег драмског текста и јачање позоришне сцене у Српској.

Када говоримо о називу представе, ријеч миропомазан има значење у вјерском смислу, али у имену представе “(Миро)помазан”, по ријечима њеног писца, добија додатне димензије кроз спој трагедије и комедије у људском животу.

- У теолошком значењу код миропомазања човјек добија дар Духа Божијег, да би се уздигао новим животом примљеним на крштењу. Главни јунак Миро је нека врста девијације у том контексту чина сједињавања “новокрштеног” са Христом. Он се у спознаји не уздиже, већ тоне и губи своју личност. Њу потискује нешто друго, нежељено, неочекивано и изван контроле. Прича није нимало наивна иако је у питању комедија. У наслову је и мала игра ријечи коју сам морао да направим, јер волим ситне детаље који ће некоме бити духовити - јасан је Тодоровић.

Искуство

Тодоровићево име дуго је присутно на културној сцени кроз бројне радове, али и његово посвећено вођење студија за креативно писање “Театролог” у Источном Сарајеву. “(Миро)помазан” није његов први комад, али је, по њему, важан самостални корак даље.

- Раније радове, неке од њих, сам постављао у властитој режији и продукцији, са дивним младим људима. То није могло да буде дугог вијека из више разлога, а највише због недостатка новца и могућности учесника. Али то је било добро. И мени вриједно. Међутим, сав тај рад, труд и дружење немају везе са оним што сам желио исказати пишући комад “(Миро)помазан”. Њега нисам писао за себе, већ за некога другог. За неко ново искуство. Ово је била нека само моја, индивидуална прича. Срећом, сада више није само моја прича - каже он.