Шеснаестогодишња Јована Стевановић млада спортисткиња из Зворника живи своје снове на фудбалским теренима, играјући за бијељински Радник-Бумеранг, али и за репрезензацију Босне и Херцеговине.

Јована је већ четири године у стандардној постави Женског фудбалског клуба Радник – Бумеранг из Бијељине, који се такмичи у Премијер лиги Босне и Херцеговине, а у селекцији U17 брани боје босанско-херцеговачке репрезентације.Иако неколико пута седмично из Зворника гдје живи и иде у први разред средње школе долази на тренинг у Бијељину прелазећи сваки пут по 80 километара, с осмијехом каже да јој није нимало напорно.

– Ја фудбал волим одувијек, све што је у вези с фудбалом није ми тешко ни напорно. Радујем се свакој утакмици – каже Јована.

Родитељи преузимају велики дио терета на себе како би помогли Јовани да редовно тренира. Једину праву подршку има од своје породице и клуба али се поставља питање да ли ће то бити довољно за успјех о којем Јована машта. Односно да ли ће породица заједно са клубом у надолазећим годинама успјети прећи и све финансијске препреке у виду сталних путовања на тренинге и олакшати пут овој младој спортисткињи.С обзиром на бројне животне норме које нам налажу да су мушкарци у много чему супериорнији у односу на жене, па чак и у спорту Јована гледа на то као на неправду и жели да се бори и покаже свима да није битно ко је ког пола него да је суштина у томе да свако може да ради оно што воли и на крају да успије у томе. Присјећа се да је као мала дјевојчица стално узимала лопту од старијег брата којем је фудбал остао само рекреација, а њој изазов и највећа љубав.

– Пратим све у мушком фудбалу, Роналдо је по мени најбољи играч свих времена – каже ова скромна дјевојка којој је највећи досадашњи успјех како каже оно што је постигао њен матични клуб као и репрезентација.

Иако женски фудбал код нас тражи много одрицања, рада и напора, Јована каже да истовремено доноси много више радости и задовољства, због успјеха које постиже са својим саиграчицама и додаје да нема неких великих жеља.

– У даљој каријери немам посебних жеља, била бих срећна да остане све како је сада, јер сам презадовољна – напомиње Јована.

Мајка ове младе фудбалерке каже да у породици нису имали дилему да је подрже упркос чуђењу средине.

– Ми нисмо имали никакву дилему, одмах смо је подржали и ево показало се колико је то било важно и за комуникацију јер Јована од рођења има проблема са слухом – каже њена мајка.

Родитељи је прате на готово свим утакмицама и сигурни су да је управо игра и љубав према фудбалу допринијела томе да је Јована добар ђак, добар спортиста и једна сретна млада дјевојка, која умије да се радује свему, а поготово спортским успјесима. О томе свејдоче и њене саиграчице као и тренер Јелена Миловић која за Јовану има само ријечи хвале.