Једна од најмањих и најстаријих православних цркви брвнара налази се у засеоку Пета, нововарошког села Кућани. Под заштитом је државе Србије, иста је као и 1780. године, међу боровима гдје Турци не залазише.

Брвна су спојена у "ћерт", у шуми Муртенице, а како су извијестили агу на чијем имању су је поставили, виле су је током ноћи донијеле баш ту, и из страха, једина је богомоља у том крају коју Турци нису палили, те богослужења никада нису ни престајала, каже Миљан из фамилије Грбић, вијековних старалаца храма посвећеног рођењу Пресвете Богородице.

Миљан Грбић, који се стара о цркви у Пети, каже да се тај храм отвара за Малу Госпојину и Лазареву суботу, када долази свештеник из Негбине.

Додаје да цркву отвара и кад дође било који посјетилац.

Споменик је културе од великог значаја са свим одликама народног градитељства старовлашких неимара са очуваним мобилијаром.

Историчарка умјетности Зорица Златић Ивковић наглашава да су ту сачуване његове царске двери и престона икона Богородице који свједоче о изузетном иконопису тог времена и великом умјетнику као што је Симеон Лазовић.

Међутим, особености ове цркве заправо су у свему што је народ сачинио када ју је саградио и касније да буде сачувана.

Историја цркве у Пети везана је за кућанске Поповиће.

-Било их је девет свештеника Поповића, и чува се сећање у старој поповској кући - каже Славка Поповић из Кућана.

Захваљујући њима, сачуване су синђелије рашког митропилита, турске дозволе и љетописи као свједочанство постојања и упорности народа да сачувају православље у Кућанима помажући се и природом, ушушкавши цркву међу борове.