Самоизолација изазвана ванредним мјерама уведеним усљед пандемије вируса корона, како код нас, тако и у свијету, коначно је људе вратила читању. Локални и глобални извјештаји библиотекара нашироко говоре о томе да је потражња за књигама порасла у данима иза нас.

Стога је редакција "Независних" препоручила неколико књига које би могле добро послужити на принудним годишњим одморима. Препоручили су прозна и поетска дјела која потписује генерација српских и југословенских књижевника рођена након данашњих класика (Андрића, Црњанског, Селимовића), а прије тренутно активних књижевних стваралаца.

Слободан Селенић  "Убиство с предумишљајем"

Павле Зорић је роман Слободана Селенића назвао агонијом грађанског друштва које је у судбоносном судару либерализма и тоталитаризма доживјело слом. Исти књижевни критичар Селенића је етикетирао и као мајстора приповиједања, те као сјетног сликара београдске средине и најбољег познаваоца различитих говора у њој. Истина је да је писац са свог прозора у центру Београда, док је писао "Убиство с предумишљајем", ослушкивао говор студената и њихове фразе уткао у књижевно дјело. Отуд и тако сјајни дијалози Булке и Билогорца у једном и Јелене Љубосављевић и Крсмана у другом историјском часу.

Бранислав Петровић "Сабране песме"

- Не умем да живим, а живи ми се /кад умрем, родићу се, чини ми се - каже један дистих Бранислава Бране Петровића који је поживио од 1937. до 2002. године. И заиста, многе пјесме овог пјесника данас су доступне на интернету гдје његова, ако тако можемо да кажемо, популарност расте након његове смрти. Међутим, ма колико био похвалан труд појединаца да Бранине пјесме учини доступним на интернету, издавачки подухват куће "The English Book" је корак испред.  У њиховом издању, наиме, могу се пронаћи сабране пјесме ове несвакидашње пјесничке појаве.

Момо Капор "Конте"

Иако су због његових политичких изјава за Мому Капора многи говорили да је "био добар писац док није скренуо у национализам", издвајамо један роман из његове касне стваралачке фазе који и те како негира овакве тврдње.  Роман "Конте",  ако не може да баци у сјену "Фолиранте", "Провинцијалца", "Уну" и све што је Капор писао седамдесетих и осамдесетих година двадесетог вијека, онда бар може стајати раме у раме с тим књигама. То је прича о Нику Кажанегри, савременику двадесетог вијека, који ће се за вријеме бомбардовања Србије 1999. године обратити лично писцу Моми Капору како би овај за 10.000 њемачких марака књижевно обрадио његове мемоаре. Да ли ће у овом роману, гдје писац и себе представља као лика, бити преварен конте Ник, сам писац или пак читалац, на овом је посљедњем да провјери.

Вито Николић "Посљедња пјесма"

Одабране пјесме Витомира Вита Николића (1934-1994) објавила је подгоричка "Нова књига" прије пет година и у времену када издавачи у широком луку избјегавају поезију, ово је издавачки подухват вриједан дивљења. Иако је за живота објавио тек три књиге поезије, попут пјесничког му сабрата Бране Петровића, Вито Николић оставио је неизбрисив траг у пјесништву на простору бивше Југославије. Називан је пјесником "боловања, друмовања и лумповања", а његов лирски субјект називан је "дивним сиромахом који сем срца нема ничег". Био је страствени познавалац историје, који је као дјечак и сам био у њеној немилости. У његовим пјесмама често наизлазимо на описе смрти, али не без контраста - љепоте живљења.

Милован Витезовић "Милена из Кнез Михаилове"

За крај, као омаж једној генерацији, препоручујемо роман "Милена из Кнез Михаилове" Милована Витезовића, актуелног предсједника Удружења књижевника Србије и јединог живог књижевника из овог избора. Ријеч је о роману који је са једне стране прича о лијепој и паметној Милени Тици која је 1968. донијела прољеће у Београд, а са друге стране то је и прича о једној младости. Роман је спој фикције и факције писан сличним поступком као роман "Конте" и у њему се појављују стварни ликови, гледано из данашње перспективе, веома нестварних и узбудљивих шездесетих година прошлог вијека.