Љекари причају једно, ресорно Министарство друго. Данима поједини пулмолози упозоравају на то да се повећава број пацијената с респираторним тегобама.

Њихова је оцјена да томе, уз временске услове, доприноси и загађење ваздуха.

С друге стране, Министарство здравља и Институт за јавно здравље, позивајући се на податке здравствених установа, истичу да није повећан број дјеце, која су примљена на лијечење, у односу на исти период претходних година.

Има ли разлога за забринутост, сви се питамо, као и то да ли маске помажу? Проф. др Бранимир Несторовић, дјечји пулмолог и алерголог, начелник пулмологије на Универзитетској дјечјој клиници у Тиршовој, каже за ТВ Прву да маске немају никакву сврху, а поготово оне хируршке које људи носе по улици јер су оне намијењене да заштите хирурга у сали, а не људе од аерозагађења.

Осим тога, напомиње овај стручњак, ни оне друге маске направљене за аерозагађење, осим што су непрактичне и што у њима не може да се дише, такође уопште не штите. Наиме, како објашњава др Несторовић, у свијету је урађено озбиљно истраживање о ефикасности тих маски, а резултати су били, како каже, смијешни.

Испоставило се да те маске штите свега 20 одсто.

Поставља се онда питање и има ли сврхе остајати у кући, као што гласе многа обавјештења и препоруке везане за аерозагађење – јер и у тој кући ваздух је исти онај који је напољу? Др Несторовић се слаже с том оцјеном и додаје да додуше постоје одређени пречишћивачи ваздуха за кућне услове, који успјевају да апсорбују одређену количину штетних материја из ваздуха.

Најзагађеније је ујутро, каже он, а на питање да ли би своје дијете јутрос пустио напоље, одговорио је да не би.

С друге стране, чувени доктор напомиње и да нико не говори о ономе што је најважније, а то је сумпор-диоксид који је прави убица. Ту су и честице дизела које “каче” све за себе. Такође, када се говори о аерозагађењу треба напоменути, каже он, да нису угрожени само дисајни путеви већ и очи, које су саме по себи осјетљиве.

Проблем о ком овде говоримо је велики и он захтева широку друштвену консензус и велике напоре државе, објашњава доктор и истиче да је екологија скупа у почетку, а јефтина послије.

Разбољеваће се дјеца, а за 20 година ће се плаћати лијечење астме, бронхитиса…