Одвајање и рециклажа отпада у БиХ је тек у зачетку, а процјењује се да су укупне одвојене, односно сортиране количине отпада свега око 5 одсто.

Тачније, око 3 одсто су количине отпада добијене по основу директног откупа отпада од комерцијалног и индустријског сектора, док се 2 одсто добија сортирањем отпада из домаћинства. Тај проценат је далеко испод свјетског просјека, подаци су Савјета министара БиХ. Истовремено, у БиХ се не ради одвајање органског отпада, с обзиром на то да још не постоји потражња за компостом, истичу надлежни.

Далеко је то један од циљева зацртаних стратегијама управљања отпадом.

– Стратегија управљања отпадом РС дефинише циљ од 50 одсто одвајања амбалажног отпада или 23 одсто одвајања из укупних количина отпада до 2026. године, док је Стратегија ФБиХ, која је престала да важи почетком 2019, имала циљ од 35 одсто одвајања амбалажног отпада или 10 одсто одвајања из укупних количина отпада до 2017. године – наводи се у информацији коју је Савјет министара припремио као одговор на посланичка питања Саше Магазиновића.

И аутори информације сматрају да су ови циљеви веома амбициозни, ако се узме у обзир тренутно стање и досадашња достигнућа у овој области. А стање је такво да је гомилање комуналног отпада један од највећих еколошких проблема у БиХ, уз опасни отпад као што је пирален.

– У многим општинама имамо јавне депоније које се ни по чему не разликују од дивљих, јер немају систем за заштиту ваздуха, вода, земљишта или биљног и животињског свијета – оцијенила је раније професорка Душица Пешевић, са одсјека за екологију бањалучког Природно-математичког факултета.

По званичним подацима, у БиХ постоје 4 сортирнице за унапријед одвојене секундарне сировиме, а свака има капацитет од 5 тона по сату, док су свега 2 линије за одвајање мијешаног отпада, свака капацитета од 10 до 15 тона по сату. Међутим, количина секундарних сировина које се издвоје на овим сортирницама, а које је могуће продати, јесу око половине од укупних улазних количина, док за линије за издвајање мијешаног отпада оне износе око 2-3 одсто од улазних количина.

Из Савјета министара истичу и да су у БиХ потребне значајне инвестиције у унапређење система управљања чврстим отпадом како би се побољшао постојећи систем управљања и задовољили захтјеви ЕУ.

– Ослањање на ИПА фондове и друге донаторе није довољно. Инвестиције се односе на инфраструктурне пројекте за унапређење одлагања отпада, као што су изградња нових регионалних депонија и унапређење постојећих регионалних депонија, унапређење општинских депонија и затварање илегалних депонија и сметљишта. Гдје год је то могуће и изводљиво, потребна је промоција регионализације одвоза, одлагања и сортирања отпада – наводе из Савјета министара.

Да би се, додају, остварили циљеви ентитетских стратегија за управљање отпадом и искористили потенцијали за рециклажу, треба увести систем одвајања отпада на мјесту настанка, и то у што је могуће већем обиму. Неопходна је, сматрају, и интензивна и стална кампања за подизање свијести јавности. Такве кампање су, међутим, од користи само ако се проводе паралелно са унапређењем услуга одвоза и прикупљања отпада.

– Оквирни прорачуни указују на то да је могуће остварити позитивно пословање субјеката ако би подручје обухвата од 120.000 становника стварало најмање 3.500 тона секундарних сировина, од чега би 30 одсто прикупљеног отпада требало бити унапријед прикупљено и одвојено на мјесту настанка – истичу стручњаци.

Све активности у вези са управљањем отпадом у цијелој БиХ су на комуналним предузећима која су задужена за одвоз, сортирање и управљање депонијама. Процјењује се да је 65-85 одсто возног парка, којим се превози отпад у РС и ФБиХ, старије од 10 година, док су у Брчко Дистрикту камиони за одвоз отпада купљени на лизинг. Обухват одвозом је 90 одсто у урбаним подручјима, а просјечно око 40 одсто у руралним подручјима.

– Активности на примјени регионалних система одлагања отпада у БиХ се воде на основу финансирања од стране Свјетске банке и ЕУ-ИПА фондова. Без обзира на остварени напредак у управљању чврстим отпадом, БиХ се и даље суочава с озбиљним потешкоћама као што су велики оперативни трошкови, недостатак финансирања за инвестиције, мали обухват одвозом отпада, веома мала стопа одвајања отпада, одлагање отпада на несанитарне депоније, непотпуно хармонизовано законодавство са директивама ЕУ, слаб институционални оквир, недовољни институционални капацитети на свим нивоима и генерално низак ниво свијести јавности о управљању чврстим отпадом – констатују у одговору на посланичко питање надлежни у БиХ.

Одвајање

Секундарне сировине у БиХ се одвајају на неколико начина:

директним откупом од комерцијалног, институционалног и индустријског сектора, од стране малих приватних фирми;

кориштењем додатних општинских контејнера, након чега слиједи сортирање у сортирници;

одвајањем из мијешаног отпада на линијама за одвајање;

вађењем из контејнера које раде сакупљачи секундарних сировина;

одвајањем на депонији, на примјер у Сарајеву, Зеници и Горажду.