Дужи период постоји неусклађеност између броја регистрованих возила и потенцијалних обавеза с једне стране и уплаћене накнаде за јавне путеве при регистрацији моторних возила са друге стране (путарина).

Ово се, између осталог, наводи у ревизији учинка на тему ефикасног прикупљања путарине, а у којем се истиче и то да је, према процјени ревизора, у 2018. години, рецимо, по том основу требало бити прикупљено 41.079.506 КМ док је, према подацима Пореске управе Републике Српске, у тој години прикупљено 38.492.145 марака.

Према процјени Главне службе за ревизију јавног сектора РС, а на бази извјештаја МУП-а о регистрованим возилима у периоду од три године, односно у 2016, 2017. и 2018. години, по основу путарине требало је бити наплаћено 117.262.066 КМ, међутим, према подацима Пореске управе, наплаћено је "свега" 107.005.224 КМ.

Један од проблема системске провјере наплате путарине је и тај што се потребни подаци за провјере налазе на три мјеста, али ниједна од наведених институција у постојећој ситуацији не може обезбједити потпуну контролу. Поред МУП-а и Пореске управе Републике Српске, дио података о путаринама налази се и у Министарству саобраћаја и веза Републике Српске, тачније у Информационион систему техничких прегледа који се води у овом министарству.

-Налази ревизије показују да дужи период постоји изражена неусклађеност између броја регистрованих возила и потенцијалне обавезе с једне стране и уплаћене накнаде за јавне путеве при регистрацији моторних возила са друге стране. С обзиром на то да је ова неусклађеност дугорочно изражена, постоји наглашен ризик од утицаја неусклађености на укупне приходе 'Путеви РС', као и на висину намјенских средстава која се користе за унапређење безбједности саобраћаја- наводи се у извјештају.

Ревизори су установили и да критеријуми из Уредбе о висини годишње накнаде за јавне путеве која се плаћа при регистрацији моторних и прикључних возила нису усклађени са уредбама из региона, због чега постоје значајне разлике у висини накнаде.

-Тако, на примјер, накнада за путнички аутомобил може бити у распону од три до 10 КМ на 100 кубика, 21-32 КМ по тони за теретна возила, 16-34 КМ по тони за прикључна возила. Оно што упада у очи јесте то да раст накнаде није прогресиван, већ насумичан- истакли су ревизори.

Када је ријеч о утрошку средстава прикупљених по основу путарине, Уредба је, рецимо, јасно прописала да се пет до десет одсто средстава користи за унапређење безбједности саобраћаја, међутим, од тога није било ништа.

-У 2017. години реализовано је мање од један одсто укупно прикупљених накнада које се уплаћују при регистрацији моторних и прикључних возила-  истакли су ревизори.

Када је ријеч о самој безбједности саобраћаја у Републици Српској, добар дио ревизорског извјештаја посвећен је и том питању, а посебно пажња скренута је на то да је у БиХ више од десет смртно страдалих на 100.000 становника, што је око три пута више него у земљама западне Европе.

Оно што је занимљиво јесте да званични показатељи о узроцима саобраћајних незгода на путној мрежи у Републици Српској констатују да пут и околина пута као узрок саобраћајних незгода учествују са мање од један одсто, што никако не одговара истини с обзиром на то да не постоји "методологија фактора настанка незгода".