У склопу рубрике “Писма читалаца” преносимо вам писмо нашег суграђанина Сима Терзића који се осврнуо на тренутну ситуацију и национално нејединство у Републици Српској.

Писмо преносимо у цјелости.

"Република Српска или, како смо од ентитета са интегренције "на врх нокта", од државе, постали фолклорно друштво?!

Од краја рата Република Српска перманентно губи интегренције над својом територијом, овлаштењима, над својом извршном, законодавном и судском влашћу, и то не кривицом дојучерашњих ратних непријатеља и међународне заједнице која је, искрени будимо па рецимо, попустила под снагом воље српског народа и српског политичког руководства са ове стране Дрине и правно верификовала Републику Српску као "de jure" независни политички ентитет унутар Босне и Херцеговине која је након Дејтона, искрени будимо па рецимо, изгледала као кеса напуњена стаклом - формално је ту.

Постоји као неки оквир, али је меког карактера, већ кривицом наше поданичке политике и нашег прихватања стартне позиције кривца и "лошег момка" у политичким и ратним превирањима у Босни и Херцеговини с' краја ХХ стољећа.

Једна од првих грешака јесте и то што су се, изузев часних појединаца, на руководеће функције у заједничким институцијама на нивоу БиХ увијек слали најмаргиналнији и најсавитљивији ликови.

Ликови са којима ова или она Влада није знала шта ће, па ето, да их не оставља "без 'љеба", пошаље их у Сарајево да их не гледа, па тако сада у већини заједничких институција у којима се на некој од руководећих позиција налазе Срби, имамо сијасет бескичмењака који се баве полтронисањем и глумљењем дежурног полицајца за ситне глупости и прекршаје својих сународника умјесто да се баве пословима из домена чувања достојанства и интегритета прије свега Срба и Републике Српске која их кроз пуњење буџета БиХ у износу 1/3 (раван еквиваленту запослених Срба у ЗИ БиХ) - плаћа, али и, криво сједи - право реци, институција у којима су запослени.

Исти ти српски руководиоци не жале се "да ко шта не замјери", што се многим интернет страницама институција на нивоу БиХ не налази опција прегледа странице на српском језику и ћириличном писму (превод је још увијек у току) али ће врло лако подређене Србе са нпр. Пала или Сокоца ставити у различите смјене и тако им онемогућити да дијеле трошкове превоза и да на тај начин уштеде неких 50-60 КМ мјесечно у ова времена када је сваки фенинг "кућа".

Јер, молим те лијепо, њима је превоз плаћен, шта они има да се возикају заједно к'о да су у сватове пошли?! А тај исти представник у службеном аудију извукао у село одакле је "шљег'о" све грађевинског материјала што је могло стати да сагради викендицу, или је запослио нечијег сестрића, кумчића, рођаковића, да би до свог села довео пут... Но добро, свако навлачи воду на своју воденицу и тако је то увијек и било, а и биће, ко год да дође! Ипак смо ми народ који се још увијек није одмакао пуно далеко од племенске свијести која дјелује по принципу натуралне размјене добара, или ти, "Ја теби - ти мени" принципа.

Све то овако кад се прича и наводи звучи безазлено и ситно, а управо су нас ове ситне лажи и мале слатке преваре довеле у ситуацију да су се наши, некоћ ратни, а данас политички противници, осилили, видјевши да на нашем националном нејединству и подјељености, да на нашем подаништву, ситном шићарењу и племенском дјеловању могу остварити више него сва њихова оружана сила и камарила ономад, и за те циљеве и користе полуге власти под њиховом контролом, што је њихово апсолутно легитимно право као наших противника, и ми ту немамо шта да се љутимо. Немамо, јер смо овакви какви јесмо! Никакви једни за друге, одајемо једни друге и потказујемо, пишемо извјештаје једни против других, правимо подвале и смицалице, и онда се љутимо што нам те исте подвале прави Бакир и СДА?!

Па побогу сте људи, то је платформа на којој су они настали, па нису они српски политичари да до подне причају једно, од подне друго, то су политике које мудро и дипломатски челичну песницу држе у свиленој рукавици, али, челик и даље разбија носеве, без обзира на материјал рукавице!

С друге стране, какав је одговор и реакција српских политичара на ове нокдауне у које нас стално шаљу сусједи и политички опоненти?

Одговор је увијек, али увијек, благ, неаргументован, закаснио, спонтан, смотан и изгледа као махалање рукама борца који је дошао свијести иако му је судија већ одбројао до 10.

То се показало много пута до сад а показаће се и у случају апелације српских политичких представника у заједничким институцијама на нивоу БиХ? Како? Па Бакир, СДА и ова политичка клика која себе назива "пробосанском" неће дозволити одлазак ОХР-а и страних судија из Уставног суда БиХ јер управо су они њихова челилна песница, па је с' те стране њихова борба за очување тих инструмената у, како они кажу "независној и недјељивој Држави Босни и Херцеговини" потпуно оправдана.

Без њих, остаје им само она свилена рукавица. А Срби? Срби к'о Срби, сјешће опет у исте фотеље, подијелиће опет функције по принципу "Можемо ли се ротирати, пошто га трећи пут пушим", само што ће бити и четвртог пута, а све зато што немају план "Б", "В" или "Шкљ" већ раде по принципу, "Држи воду док мајстори оду" и по принципу "Убиј ближњег свога" и то не у пренесеном значењу, већ онако крвнички, затуци га к'о змију!

Закључак:

И ова пресуда Уставног суда БиХ биће спроведена! Можда се неће звати како се зове сад, вјероватно ће редослијед ријечи бити промјењен, али ће епилог бити исти, као и око активације MAP-a, као и код укидања пасоша, химне и грба Републике Српске, националног префикса из назива градова и општина у Републици Српској и додавања префикса "Нови" и "Источни/о" којим смо још једном дали легитимитет наших политичким противницима да нас називају гостима, подстанарима, агресорима и сл. Као и код интегрисања Војске Републике Српске у Оружане снаге БиХ!

Не искључујем могићност провођења референдума око пољопривредног земљишта, јер, треба забавити широке народне масе у Републици Српској, треба скренути пажњу са активације MAP споразума, са пропадања Електропривреде, са највећег пораза српске политике у Сарајеву у којем смо први пут након рата добили два маргинална министарства а одбрану, безбједност и правду препустили политичким противницима.

Примјер свих примјера:

Министар иностраних послова: Бисера Турковић (СДА)

Министар безбједности: Фахрудин Радончић (СББ)

Министар одбране - Сифет Поџић (СДА)

Начелник главног штаба ОС БиХ генерал Сенад Машовић

Па то се није десило још од времена Алије Изетбеговића а дешава се сад кад су на власти и у Републици Српској и на нивоу БиХ ове декларативно ултрапатриоте, људи који референдум наручују к'о ја кафу с' млијеком у малу шољицу, људи који се играју великих војсковођа а за столом на културан и дипломатски начин губе све, и уложено и добијено.

И не! Нису криви ни Бакир, ни СДА, ни Комшић, ни Ешдаун ни Клинтон већ само и једино ми!

Ми који смо маргинализовали борце! (лични примјер у кући)

Ми који смо пензионере послали да рове контејнере!

Ми који смо дјецу послали у иностранство!

Ми који смо обољеле од рака и осталих пошасти новог доба пустили на милост и немилост лобију у министарству здравља Републике Српске (лични примјер у кући)!

Ми који оргазме доживљавамо на ријечи, а ћутимо и не питамо гдје су дјела!

Ми који сагињемо главу и не смијемо да кажемо ко смо и одакле смо јер надређени нису на страни нас већ капитала и ситног шићара!

И послије овога свега набројаног, а што не чини ни 1% од онога што се стварно и сваки дан дешава, и даље слијепо и лудо вјерујемо да је српска политика изњедрила неког политичког Самсона који ће Далилу (Републику Српску) спасити тако што ће подавити лавове?!

Неће! Таквог нема! Можда и има, али не може да се чује од ових рикаџија и букаџија што по теферичима и сијелима славе Републику која им је била и биће крава музара, што музику ките народним парама, што од народних пара народу обећавају јагњад и прасад пред изборе!

За крај, као што рече академик Матија Бећковић о нашем вољеном блаженопочившем Патријарху српском господину Павлу: "Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а да се чуо даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико у безочније време није дуже и спокојније гледао истини право у очи. Нико се за своју славу није грабио мање."

Е оваквог политичара кад будемо имали, и када људи буду гледали са поштовањем и уважавањем у овакве величине, е тад, тад ћемо људи моји бити слободни! А до тад: "Биће нам боље - када ми будемо бољи. “

Сима Терзић