Губитак Аеродрома Републике Српске у прошлој години износио је 256.735 КМ, а приходи су им се у односу на 2019. годину смањили за више од два милиона марака. То их није спријечило да запосле нове раднике и повећају трошкове за плата и накнаде за више од 17.500 марака.

Конкретно, укупни приходи овог предузећа су у 2019. години износили 5,9 милиона КМ, док су прошле години остварили приходе од 3,9 милиона марака.

У укупним приходима највећи су приходи од продаје робе, и износе 1,1 милион марака, а у односу на 2019. годину су мањи за преко два милиона марака јер су тада износили 3,4 милиона КМ.

Када су у питању расходи, највиши су трошкови за плате и накнаде запослених и они су се у односу на 2019. годину повећали.

У 2019. години ови трошкови су износили 1.539.691 КМ,  а прошле године 1.557.210 односно већи су за чак 17.519 марака.

Оно што је занимљиво је да су Аеродроми Републике Српске повећали број радника, па је тако просјечан број запослених у 2019. години износио 69, а у 2020. години 74.

Неизвјесно пословање усљед пандемије корона вируса

У плану пословања за ову годину управа предузећа је навела да је након највећег раста саобраћаја од оснивања аеродрома, увођењем редовних линија компаније Рyнаир, услиједила готово потпуна обустава саобраћаја и пад прихода за око 40 одсто у прошлој години у односу на 2019. годину.

Навели су и да је њихово пословање у овој и наредним годинама праћено великом неизвјесношћу због обуставе авио-саобраћаја усљед пандемије корона вируса.

КАПИТАЛ је раније писао да би пословање бањалучког аеродрома у овој години без редовне финансијске инјекције из буџета од 1,9 милиона марака било би неодрживо. Иако Влада Републике Српске предузећу “Аеродроми Републике Српске” новцем грађана и привредника годинама помаже да опстане, управа није успјела да то оправда, па у години велике неизвјесности умјесто резова планира повећати трошкове.

План пословања за ову годину,  показује како ће предузеће потрошити око 300.000 марака више него у прошлој години, или процентуално 7,26 одсто.

То се прије свега односи на трошкове за плате и накнаде за запослене попут регреса и слично, гдје ће у односу на 2020. годину бити потребно издвојити 205.000 марака више, или 14 одсто.

Раније је такође најављено да би са закашњењем од пар година и након уложених милиона ускоро требала бити отворена карго зграда овог аеродрома.

Изградња карго објекта бањалучког аеродроме почела је у мају 2017. године, а рок за завршетак радова је био 120 дана. Инспекција је неколико пута обустављала градњу због одступања од пројектне документације.

Подсјећања ради, извоз свјеже јунетине из БиХ у Турску 2015. године је вршен путем бањалучког аеродрома јер у том моменту ЕУ није дозвољавала провоз роба из трећих земаља у треће земље, путем своје територије.

На бањалучком аеродрому је постојао технички центар, који је у период када се превоз јунетине одвијао авионом, претворен у хладњачу.

Тадашња управа Аеродрома је процијенила да треба инвестирати у карго саобраћај, те су од укупно седам милиона марака инвестиционог зајма, за карго бизнис и градњу новог карго центра издвојили два милиона.

Одмах након што је ЕУ дозволила транспорт меса преко своје територије, превоз јунетине из БиХ у Турску је настављен копненим путем, а изградња бањалучког карго објекта стајала је годинама у мјесту.