Француски инжењер Александар Гистав Ајфел /1832-1923/, градитељ куле у Паризу назване по њему, рођен је на данашњи дан 1832. године.
Ајфел је био специјалиста за челичне конструкције и мостове, а међу првима је примијенио пнеуматску градњу темеља великих мостова.
Као инжењер, посветио се раду на металним конструкцијама, и то претежно изградњи мостова.
За свјетску изложбу у Паризу 1889. године, Ајфел је конструисао кулу која је постала заштитни знак Града свјетлости.
Ајфелова кула је до 1931. године била највећа грађевина на свијету, са 300,5 метара, а са антеном је досезала 320,8 метара.
Овај торањ од метала саграђен на Марсовим пољима у Паризу и данас је знаменитост и симбол француске пријестонице.
Ајфлова кула је грађена од 1887. до 1889. године и послужила је као главна капија за улаз на Свјетску изложбу 1889.
Састављена је од 18,038 дијелова од ливеног гвожђа, уз помоћ 2,5 милиона заковица. До врха куле води 1.665 степеница.
Морис Кешлен урадио је структурни прорачун Ајфлове куле.
За вријеме изградње, захваљујући мјерама безбједности које је Ајфел увео, погинуо је само један радник, што је за то вријеме било изузетно достигнуће.
Када је торањ саграђен, неки Парижани сматрали су да је ругло и да га треба порушити. Данас се сматра за једно од ремек-дјела архитектуре у свијету.
Гистав Ајфел је конструисао унутрашњост Кипа слободе.
Умро је 1923. године.
