Амерички предсједник Доналд Трамп скинуо је са стенд-баја тарифе на увоз робе из Мексика, Канаде и Кине, а уколико то уради и у случају Европске уније, то би задало велики економски и финансијски ударац појединим државама чланицама овог савеза, али и готово свим земљама са Балкана које су трговински повезане с њима, а међу којима је и БиХ.

Истичу ово економисти и финансијски стручњаци упозоравајући да ће Трампове тарифе, које у случају САД представљају и један вид политичке батине, али и реципрочне мјере таргетираних земаља - распламсати већи трговински рат који ће на својој кожи највише осјетити обични људи, јер тарифе значе и више цијене, а самим тим и повратак инфлације и рецесије на велика врата и то у условима када већина држава готово пет година преживљава и бори се са тешком економском крвном сликом.

"ГАШЕЊЕ" ЊЕМАЧКЕ

Према ријечима бившег брокера са Волстрита, а данас финансијског савјетника Владимира Ђукановића глобални трговински ратови нису нова појава, али њихова учесталост и интензитет у посљедњим деценијама оставили су дубок траг на свјетску економију. Сматра и да ће овај нови сигурно имати многобројне негативне ефекте, а које ће осјетити и мање споредне земље, које ће морати наћи начина да се прилагоде глобалним изазовима и потресима, да би очувале своју економску стабилност и развиле конкурентне предности. Истиче и да то неће бити нимало лак задатак, али ће бити обавезан, свиђало се то некоме или не.

Уколико нова америчка администрација уведе свеобухватне царине и Европској унији, како је најављено од 25 одсто, то би према мишљењу саговорника "Гласа Српске" у првом цунами налету највише погодило већ посрнулу аутомобилску европску индустрију, која је до сада чинила 1,5 одсто бруто домаћег производа европског блока.

Оно што не иде на руку овом стратешком сектору, који је некада био носилац привредног развоја Европе јесте што је дошло и до пада кинеске потражње за њемачким аутомобилима. На крају, односно најгорем случају, тарифе би могле да "коштају" европски сектор челика 12.000 радних мјеста, али и приморају произвођаче аутомобила да пребаце своју производњу у САД или у неку од азијских земаља. Отежавајућа околност је и та што би ове царине дошле у тренутку када је европска економија далеко слабија него што је то била током првог Трамповог мандата. То се посебно односи на Њемачку.

Иако је Трамп Бриселу оставио једно вријеме да покажу добру вољу те смање трговински дефицит који имају са САД, европски лидери до сада нису ништа учинили, осим обећања да ће куповати више течног гаса, али је у исто вријеме и запријећено да ће у случају "америчког напада" одговорити на адекватан начин, такозваном "базуком". Она предвиђа широку акцију европске одмазде, која обухвата и амерички ИТ сектор.

НЕОБРАНО ГРОЖЂЕ

Професор Економског факултета из Београда Љубодраг Савић каже да је Европа упала у економску кризу још 2009. године од које се, нажалост, до дан-данас није опоравила. Сматра и да је Европска унија прије свега жртва европских амбиција и погрешне политике у смислу одрицања од нечега што је деценијама била тајна њеног успјеха - јефтини енергенти.

Додаје да је друга битна ставка глобализација, која је у претходном периоду највише погодовала Европи, јер јој је омогућавала доминантан глобални положај. Наводи да је она у међувремену промијенила лице те да евентуалним увођењем царина и на европску робу Трамп жели умањити конкурентност појединих земаља чланица Европске уније. Истиче и да није оптимиста када је у питању будућност "старе даме", јер, како је додао, не вјерује да она може тако лако и преко ноћи да ријеши све проблеме и изазове с којима се суочава.

У великим проблемима, а због стања у њемачкој привреди, могао би се наћи и велики број држава централне и источне Европе, прије свега Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија и Румунија, јер машине и транспортна опрема чини више од десетине укупног извоза ових земаља у Њемачку.

То би могло да успори опоравак ових земаља у региону у којем је привредни раст нагло заустављен почетком рата у Украјини 2022. године, а слабости њиховог главног трговинског партнера Њемачке додатно су отежале ситуацију. Економисти упозоравају да би се и БиХ могла наћи у необраном грожђу уколико Вашингтон уведе тарифе и ЕУ. То би дошло у тренутку када БиХ већ неколико мјесеци уназад биљежи пад индустријске производње, поготово за европско тржиште, које је до сада било стратешко. Подсјећају и да је Њемачка један од најзначајнијих тровинских партнера. Од цјелокупног извоза БиХ 11 одсто се односи на ову државу.

БЕРЗАНСКИ ПОТРЕСИ

Говорећи о овој теми економиста Милош Грујић упозорава да сваки проблем унутар Европске уније негативно утиче и на домаће тржиште, а што смо, како каже, могли видјети и у претходном периоду. Указао је на то да никако не треба заборавити поменути да велики број људи са ових простора ради у некој од европских држава те да су они већ мјесецима у страху од могућих отказа, а то би могло бити поново актуелизовано уколико Трамп уведе поменуте трговинске тарифе.

Да инвеститори озбиљно доживљавају започети трговински рат говоре и подаци са берзе - готово сви индекси забиљежили су пад, јер постоји страх да би овај нови "рат" могао довести до веће рецесије. Нови потези Трампа поново су утицали и на раст цијена злата, које се сматра једним од насигурнијих уточишта капитала. Вриједност једне унце овог племенитог метала скочила је за око тридесетак долара. Реаговало је и тржиште сирове нафте. Страх од већег трговинског рата, заједно са одлуком америчке администрације да обустави помоћ Украјини и повећање производње ОПЕК-а, снизили су вриједност барела црног злата на 70,5 долара, односно за око пет одсто.

До нових берзанских турбуленција дошло је након одлуке Трампа да уведе царине од 25 одсто на увоз из Канаде и Мексика и 20 одсто за Кину. Из Отаве и Пекинга су ургентно реаговали реципрочним мјерама. Остало је само да се види да ли ће нови амерички предсједник ударити и по ЕУ, за коју је једном приликом рекао да је осмишљена да ослаби Америку. Он је недавно наложио свом тиму да предложи нове намете за сваку земљу појединачно у покушају да смањи досадашњи трговински дефицит, који у случају Европске уније износи 300 милијарди долара. И док се поједине европске земље суочавају са новим економским и егзистенцијалним пријетњама, њени лидери размишљају како да повећају издвајања за наоружавање својих држава.

Нажалост, БиХ ће и овог пута бити колатерал. Некада политички, а овог пута економски. Према мишљењу појединих аналитичара, овдашња предузећа требало би што прије да пронађу алтернативна тржишта на која би могла пласирати своје производе, уколико не желе да се нађу у ситуацији да морају закључати врата.

Посрнуће

Према једном од посљедњих истраживања чак 24 одсто њемачких компанија оцијенило је своју конкурентност као ниску у поређењу са земљама ван ове заједнице. Посебно је тешко погођена аутомобилска индустрија, која губи тло под ногама већ око двије године, а ситуација је и даље више него неизвјесна у металској, али и хемијској индустрији. Да нове америчке царине већ доносе резултат може се видјети из јучерашњег саопштења компаније "Хонда" у којем је наведено да ће фабрику умјесто у Мексику отворити у савезној држави Индијана.