Кривична дјела против полног интегритета те сексуалног злостављања и искориштавања дјетета у Српској за 11 мјесеци прошле године порасла су за 36 одсто.

Подаци су то Министарства унутрашњих послова Српске, одакле су нам потврдили да су за 11 мјесеци прошле године евидентирали таква 102 кривична дјела.

- То је више за 27 кривичних дјела или процентуално 36 одсто у односу на исти период 2022. - рекли су нам из МУП-а РС.

Како су прецизирали, ријеч је о 13 силовања, 12 полних узнемиравања, три полне уцјене, три кривична дјела блудне радње, од којих је једно остало нерасвијетљено, а било је и једно кривично дјело обљуба над немоћним лицем.

- Такође је забиљежено 70 кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета, односно 25 искориштавања дјеце за порнографију, 12 упознавање дјеце с порнографијом, 12 искориштавања компјутерске мреже, 10 кривичних дјела полна злоупотреба дјетета старијег од 15 година. Евидентирано је девет обљуба са дјететом млађим од 15 година, једно кривично дјело задовољење полних страсти пред дјететом те једно навођење дјетета на проституцију - наводе из МУП-а.

Напомињу такође да се сва дјела и у вези са насиљем на интернету могу поднијети лично у најближу полицијску станицу или управу, као и путем интернет странице.

- У случају пријава насиља на интернету, под надзором надлежних тужилаштава и судова, у складу са Законом о кривичном поступку, предузимају се истражне мјере и радње у циљу идентификовања и лоцирања извршиоца, а у складу са потребама путем Међународне правне помоћи остварују и сарадњу са компанијама у чијем су власништву друштвене мреже. Министарство свакодневно спроводи мјере и радње, те прикупља и размјењује информације са релевантним институцијама како би сузбило појаву дјечје порнографије, педофилије и злоупотребу дјеце на друштвеним мрежама и том приликом користи различите алате за прикупљање, обраду, анализу и презентовање дигиталних доказа, те користи различите платформе за прикупљање информација о интернет саобраћају - наводе из МУП-а.

Такође напомињу да током читаве школске године у свим основним и средњим школама организују предавања ученицима на тему опасности са којима се могу сусрести на интернету и на који начин се могу заштитити.

О овом проблему разговарали смо са Горданом Рајић, омбудсманом за дјецу Републике Српске, која је, између осталог, рекла и да су ове бројке порасле и јер су жртве спремније да пријављују кривична дјела као и да свака реакција мора бити брза.

Када је у питању интернет насиље, Рајићева је рекла да је дијете најрањивије у виртуелном свијету гдје је све најтеже контролисати, а то предатори и користе.

- Интересантно је истраживање које смо радили прије неколико година када смо питали дјецу да ли би се састала са неким непознатим с ким су се дописивала путем интернета, а чак 70 одсто њих је рекло да би, иако не знају о коме се ради. Сматрали су да су довољно зрели да процијене ако постоји опасност да одреагују. Дакле, проблем је та наивност, на коју починиоци рачунају, а дјеца томе нису дорасла - рекла је Рајићева.

Како је навела, тај терет се не смије препустити искључиво њима и зато је јако битна улога одраслих.

- Ту прво мислим на родитеље, који морају да имају добар однос са дјететом. Да знају како дјеца проводе вријеме. Ми родитељи смо често у заблуди и нисмо свјесни шта све наша дјеца знају и у какве ствари могу да се упусте. Некад мислимо да се неке ствари не могу десити нашем дјетету и то је заблуда. Морамо бити свјесни свих опасности које вребају и дјеловати превентивно, а то значи разговарати, разговарати и разговарати са дјецом. Никако нисам за забрану, укидање друштвених мрежа, али је важна контрола и надзор и да, колико год је могуће, испратимо шта нам дјеца раде - рекла је Рајићева.

Говорећи о значају едукације, рекла је да се интензивно ради на едукацијама и унапређењу законских прописа.

- Вјерујем да су ове бројке повећане јер смо кроз све ове активности, а укључујући и медије као важан фактор, послали поруку жртви да није сама и да пријави насиље те ће добити помоћ, а починилац ће бити кажњен. Зато ће, вјерујем, из године у годину те бројке бити веће, не само зато што је то као феномен присутно у нашем друштву, већ и из разлога што се о томе доста прича и више се пријављује - рекла је Рајићева.

Говорећи о кривичним дјелима која нису почињена путем интернета, рекла је да је само један случај таквог насиља ужасан јер су у питању дјеца која прођу кроз трауму с којом би требало да живе.

- Ту морамо бити оштри. Реакција мора да услиједи одмах, а жртва да се што мање излаже додатној трауматизацији - рекла је Рајићева.

Љиљана Радић