Потписивањем капитулације Њемачке у жељезничком вагону у француском мјесту Компијењ на данашњи дан 1918. године, окончан је Први свјетски рат, у којем је погинуло најмање 10 милиона војника, а још толико људи умрло од болести и глади.

У суровим биткама вођеним у Првом свјетском рату против Аустроугарске, Њемачке и Бугарске, Србија је изгубила више од 379 000 војника. Њене жртве у земљи су биле још веће и износиле су око 630 000. Практично, погинуо је сваки четврти становник Србије. Србија је завршетак рата дочекала је са 114 000 војних инвалида и са више од 500 000 дјеце без хранитеља. И територија Црне Горе је поднијела у рату велике жртве и материјална разарања.

Материјална штета процјењена је на тадашњих шест милијарди златних франака.

Први свјетски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих свјетских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза - Савезници /окупљени око Тројне антанте/ и Централне силе /предвођене Аустроугарском и Њемачком/.

Више од 70 милиона људи је било под оружјем, од којих је 60 милиона мобилисано у Европи.

Непосредни повод за један од највећих ратова у историји био је атентат на аустроугарског престолонасљедника, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године, али су Аустрија и Њемачка годинама планирале уништење Србије.

Наталијина рамонда 

Дан побједе у Првом свјетском рату обиљежава се широм свијета, а као главни мотив за амблем тог празника у Србији користи се цвијет, Наталијина рамонда, који има вишеструку симболику и говори о нашем народу и искушењима кроз која је прошао током и послије тог рата.

У питању је угрожена врста која расте на истоку Србије и планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.

Цвијет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је као "цвијет феникс", јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи.

Управо зато је Наталијина рамонда и изабрана за симбол обиљежавања тог важног датума - да указује на васкрс српске државе из пепела послије Првог свјетског рата.

Осим цвијета Наталијина рамонда, у амблему, који се носи на реверу, налазе се и двије зелене траке, које асоцирају на ленту славне албанске споменице.

- Албанска споменица је свима нама позната као једна медаља, али њен изглед није баш био у народу толико познат и те две боје, црна и зелена, добиле су своје место и на значки која се носи поводом Дана примирја у Првом свјетском рату - каже за Танјуг амбасадор Србије у Етиопији Александар Ристић, који је својевремено учествовао у осмишљавању амблема Дана побједе.

Подсјетио је да је тај дан у Србији уврштен у државне празнике 2011. године, измјенама и допунама Закона о државним и другим празницима, а званично се обиљежава од 2012. године.

Осим у Србији, Дану побједе у Првом свјетском рату посебна пажња поклања се у Великој Британији и земљама Комонвелта. И друге државе се на тај или неки други дан, сјећају палих бораца и настрадалих цивила на сличан начин.

Тако се у Великој Британији у периоду пред Дан сјећања, како се такође назива Дан побједе, готово цјелокупно становништво, а посебно државни званичници, службеници, медијски радници и друге категорије грађанства на реверима носе стилизовани цвијет булке.

Црвено-црни цвијет дивљег мака који је, према поезији и предању, први послије рата никао на пољима Фландрије на којима су страдали милиони војника, дијели се и страним учесницима комеморација на војним гробљима.