Крај Првог свјетског рата – 11. новембар 1918. године

11.11.2024. 09:00
2
ИЗВОР: srna.rs/srpskaistorija.com/Nezavisne

Потписивањем капитулације Њемачке у жељезничком вагону у француском мјесту Компијењ на данашњи дан 1918. године, окончан је Први свјетски рат, у којем је погинуло најмање 10 милиона војника, а још толико људи умрло од болести и глади.

У суровим биткама вођеним у Првом свјетском рату против Аустроугарске, Њемачке и Бугарске, Србија је изгубила више од 379 000 војника. Њене жртве у земљи су биле још веће и износиле су око 630 000. Практично, погинуо је сваки четврти становник Србије. Србија је завршетак рата дочекала је са 114 000 војних инвалида и са више од 500 000 дјеце без хранитеља. И територија Црне Горе је поднијела у рату велике жртве и материјална разарања.

Србија је крај рата дочекала осакаћена. Поднијела је највеће жртве од свих зараћених страна. Од око пет милиона становника колико је имала пред рат, у борбама и геноциду, а и од тифуса, зиме и током повлачења преко залеђених албанских планина, изгубила је више од милион и 200.000 становника.
 
Од око 737.000 војника, живот је на олтар отаџбине положило 379. 000 војника и старјешина.

Материјална штета процјењена је на тадашњих шест милијарди златних франака.

Први свјетски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих свјетских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза - Савезници /окупљени око Тројне антанте/ и Централне силе /предвођене Аустроугарском и Њемачком/.

Више од 70 милиона људи је било под оружјем, од којих је 60 милиона мобилисано у Европи.

Непосредни повод за један од највећих ратова у историји био је атентат на аустроугарског престолонасљедника, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године, али су Аустрија и Њемачка годинама планирале уништење Србије.

Наталијина рамонда 

Дан побједе у Првом свјетском рату обиљежава се широм свијета, а као главни мотив за амблем тог празника у Србији користи се цвијет, Наталијина рамонда, који има вишеструку симболику и говори о нашем народу и искушењима кроз која је прошао током и послије тог рата.

У питању је угрожена врста која расте на истоку Србије и планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.

Цвијет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је као "цвијет феникс", јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи.

Управо зато је Наталијина рамонда и изабрана за симбол обиљежавања тог важног датума - да указује на васкрс српске државе из пепела послије Првог свјетског рата.

Осим цвијета Наталијина рамонда, у амблему, који се носи на реверу, налазе се и двије зелене траке, које асоцирају на ленту славне албанске споменице.

- Албанска споменица је свима нама позната као једна медаља, али њен изглед није баш био у народу толико познат и те две боје, црна и зелена, добиле су своје место и на значки која се носи поводом Дана примирја у Првом свјетском рату - каже за Танјуг амбасадор Србије у Етиопији Александар Ристић, који је својевремено учествовао у осмишљавању амблема Дана побједе.

Подсјетио је да је тај дан у Србији уврштен у државне празнике 2011. године, измјенама и допунама Закона о државним и другим празницима, а званично се обиљежава од 2012. године.

Осим у Србији, Дану побједе у Првом свјетском рату посебна пажња поклања се у Великој Британији и земљама Комонвелта. И друге државе се на тај или неки други дан, сјећају палих бораца и настрадалих цивила на сличан начин.

Тако се у Великој Британији у периоду пред Дан сјећања, како се такође назива Дан побједе, готово цјелокупно становништво, а посебно државни званичници, службеници, медијски радници и друге категорије грађанства на реверима носе стилизовани цвијет булке.

Црвено-црни цвијет дивљег мака који је, према поезији и предању, први послије рата никао на пољима Фландрије на којима су страдали милиони војника, дијели се и страним учесницима комеморација на војним гробљима.

Коментари 2
  • Generic placeholder image
    Mladen 11.11.2023. 14:07
    U sta su nas ludi karadjordjevici uvukli da nas toliki izginemo i da na posljetku napravimo drzavu sa nasim zlotvorima i koljacima- bolesno da bolesnije ne moze biti. Sav taj nevini narod i hrabri junaci su ginulu za Srbiju a ne za lude zamisli aleksandra I bugara pasica.
    A za 90 godina vladavine Obrenovica poginulo oko 8 hiljada Srba u jednom ustanku i 3 rata. I sada se dovlace oni mufljuzi karadjordjevici i hoce neku imovinu- govnjivom motkom nacerati.
  • Generic placeholder image
    1312 11.11.2023. 10:57
    Slava Vam i Hvala Junaci
Повезане вијести
Албанска голгота Александра Каначког Албанска голгота Александра Каначког
Дјечак Драгољуб Јеличић, јунак битке за Београд Дјечак Драгољуб Јеличић, јунак битке за Београд
Цртице из живота Симеона Зорића, генерала и хазардера, љубавника руске царице Катарине Друге Цртице из живота Симеона Зорића, генерала и хазардера, љубавника руске царице Катарине Друге
Најчитаније
  • Сјећање на пуковника Зорана Боровину, команданта Илиџанске бригаде ВРС
    22h 26m
    2
  • Сјећање на Веселина Пукету
    1h 46m
    0
  • Детаљи несреће у којој су погинули сестра и два брата
    22h 36m
    0
  • Нада и Саво прославили пола вијека љубави
    4h 8m
    0
  • Стравичан злочин: Пронађена тијела двоје новорођенчади
    18h 35m
    0