Дан побједе у Првом свјетском рату обиљежава се 11. новембра у знак сјећања на побједу и велико страдање српске војске у Великом рату.

Једанаестог новембра 1918. године Њемачка је капитулирала пред захтјевима савезничких држава, а Велики рат је након четири дуге године и неколико милиона погинулих коначно био завршен.

У 11.00 часова, 11. 11. 1918. године - једанестог часа, једанестог дана, једанестог мјесеца - примирје је ступило на снагу. Супротстављене армије на Западном фронту почеле су повлачење са својих позиција.

У знак поштовања и сјећања на српске јунаке, војнике који су у Првом свјетском рату дали животе за слободу и Србију, људи на ревер данас треба да окаче симбол овог празника - цвијет по имену Наталијина рамонда.

Ramonda serbica је српска љепотица

Наталијина рамонда (Ramonda nathalie) необичан је цвијет изузетне љепоте, а његова симболика важна је за Србе из неколико разлога. Овај цвијет познат је и као цвијет феникс јер и кад увене и потпуно се осуши може да оживи ако се мало залије.

Стога живот овог необичног цвијета има изузетну симболику за Велики рат и српску војску - војску која је дословно васкрсла и иако измучена показала своју моћ и храброст.

Рамонду је први класификовао чувени природњак Јосиф Панчић 1874. године. Дао јој је име српска рамонда (Ramonda serbica). Биљка је прво уочио на Ртњу, а потом и у околини Ниша. Наш народ их зове и колачићи, а неодољиво подсјећају на љубичице. Јаке су и издржљиве, преживјеле су и ледено доба и опстале до дан-данас - расте на истоку Србије и на Кајмакчалану у Грчкој, чији је највиши врх Свети Илија, на ком је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе уочи пробој Солунског фронта у Великом рату.

Цвијет назван по српској краљици Наталији

Ова биљка, надалеко позната по својој љепоти, добила је име по српској краљици Наталији. Ријеч је о супрузи краља Милана Обреновића. Пошто је краљ волио да борави у Нишу, тадашњој другој престоници Србије, с краљем и краљицом увијек је путовао и др Сава Петровић, дворски љекар.

Он је био образован човјек, волио је ботанику и дуге шетње. Једном приликом, шетајући околином Ниша, уочио је још једну врсту ове биљке и дао јој име Ramonda nissana- нишка рамонда, али јој то име није било суђено.

Очаран краљичином љепотом, дворски љекар промијенио је цвијету име у Наталијина рамонда - Ramonda nathaliae. Биљку је тако открио доктор Сава Петровић 1884. године, али је у ботанику и литературу први увео Јосиф Панчић. Ова ријетка биљка расте само у Србији, Македонији и Грчкој. Данас је ријетка и угрожена врста, а у Србији и строго заштићена.

Народ је зове и васкршњим цвијетом јер и кад је осушена оживи, а цвјета баш за Васкрс. У Европи, осим рамонди, свега двије врсте имају ову способност анабиозе.

Британци у част побједе у Великом рату на реверу носе црвену булку.