Власници срушених објеката на Газиводама добили су рачун да плате рушење, изјавио је правник и један од заступника власника Драгутин Ненезић.

Он је истакао да је испостављен рачун од око 2.000 евра и рок за плаћање до 30 дана.

- Нико не спомиње ствари које су биле унутра, које су однете. Никаква потврда о томе није дата. Да ли ће се некада можда вратити или неће, то исто апсолутно никога не занима. Само, ето, сруши се, плати се, и то је то - указује Ненезић за "Инсајдер".

Подсјећа да је рочиште заказано за 12. август и додаје да уопште не зна о чему ће да расправљају кад су објекти порушени.

- Евентуално можда о некој накнади штете сад за ово што је урађено, али то је исто врло велико питање да ли ће било ко од њих уважавати. Тако да тренутно је ситуација таква да су људи, конкретно на језеру и у том делу, затворени, да тако кажем, у један правни систем који им није наклоњен, може да се каже да као им пружа нека права, али у стварности тога нема. И једноставно, с обзиром да су затворени, они имају избор да остану тако затворени у том систему и да чекају шта је следеће што ће да им се деси, или да већ доста људи дуже време на северу КиМ размишљају о одласку или одлазе, и због ситуације са школством, и здравством, и безбедносне ситуације, и тако даље - истиче Ненензић.

У протеклих пар недјеља, у три таласа, на Газиводама је по истеку ултиматума "косовског" предузећа порушено 16 викендица и једна кућа чији су власници Срби.

Крајем прошле недјеље порушен је и хотел "Језеро" на обали Газивода, упркос чињеници да је рочиште у судском спору о власништву над имовином заказано за 12. август.

Александар Јакшић, син Јордана Јакшића, власника хотела, у међувремену медијима у Србији испричао је да је хотел на обали језера изграђен на имању његовог прадеде, да је породица у објекат уложила 800.000 евра, да су највећа улагања била између 2003. и 2008. године.

Рушења нису обустављена ни пошто је већина власника објеката подигнутих на парцелама које "косовска" компанија сматра својим покренула судске поступке уз тврдњу да имају уговоре се "Србија шумама" о коришћењу земљишта.

Према незваничним подацима, на Косову и Метохији је више од 300.000 објеката подигнуто "на дивље", без икаквих дозвола, али, на мети "закона" је само имовина Срба.