Крње Предсједништво БиХ, у чијем раду више нису учествовали српски представници, 20. јуна 1992. године је донијело одлуку о увођењу ратног стања, прогласило општу мобилизацију и увело радну обавезу.

Предсједништвом је руководио лидер СДА Алија Изетбеговић, који је ту функцију преузео и задржао током читавог ратног периода у БиХ.

Никола Кољевић и Биљана Плавшић, српски чланови пријератног Предсједништва БиХ, напустили су ову институцију непосредно пред почетак сукоба, након што је Изетбеговић јавно изјавио да је спреман да жртвује мир ради суверене и независне БиХ. Том изјавом је практично објавио рат Србима и свима који су били за опстанак Југославије.

Знатан број српских војних обвезника који су се нашли на подручјима са тадашњом муслиманском већином био је принудно мобилисан, док су други, настојећи да избјегну позиве, били изложени озбиљним опасностима.

Још прије распада Југославије, Изетбеговић је позивао војне обвезнике да се не одазивају позивима ЈНА, која је у то вријеме представљала једину закониту оружану силу. Истовремено, лица која су одбијала мобилизацију коју су спроводиле власти у Сарајеву често су била привођена или упућивана на ратне положаје.