Посљедњи амерички и војници НАТО-а напустили су Баграм, а повлачење из ваздухопловне базе која је била центар операција у Авганистану симболично означава крај најдужег рата у америчкој историји.
- Ја сам четврти амерички предсједник који надгледа америчке трупе у Авганистану. Двојица републиканаца, двојица демократа. Нећу ту одговорност пренијети петом - изјавио је предсједник Џо Бајден у априлу, саопштавајући да ће се сви амерички (и НАТО) војници повући до 11. септембра.
Иако је предсједник рок за одлазак посљедњих трупа симболично поставио за датум двадесете годишњице Ал Каидиног напада на Америку, што је и био повод оружане интервенције, напуштање Баграма је потврда онога што су званичници у Бијелој кући и Пентагону годинама одбијали да чују:
Америка је послије двије деценије, најмање 2.400 погинулих и трошка већег од 2.200 милијарди долара изгубила рат. Вашингтон избјегава да каже да САД из Авганистана одлазе као из Вијетнама – поражене.
Најопремљенија армија свијета претрпила је пораз у конфликту с војно инфериорним противником. Баш као и Британци у 19. и Совјети у 20. вијеку који су покушали да овладају огољеним просторима на стратешки важном правцу од централне Азије до Индијског океана. Талибани, исламски џихадисти који су пружали уточиште Осами бин Ладену и владали исламским емиратом Авганистан од деведесетих под најригиднијим клановима вјере, на путу су побједе.
Највећи дио од око 7.000 припадника НАТО коалиције такође је напустио једно од најнеугоднијих бојишта свијета. Британци, Нијемци и Италијани саопштили су да је њихова мисија завршена. У земљи ће још неко вријеме остати тек око 1.000 америчких војника који немају намјеру да улазе у конфликт с надирућим талибанима.
Централна власт у Кабулу, која је изгубила повјерење народа – ако га је икада и имала – једва успјева да контролише главни град, док провинцијама војно оснажени талибани владају по нормама исламског емирата који су прогласили прије више од двије деценије. Пад режима у Кабулу готово је извјестан, грађански рат је могућ – што су најчешћи аргументи критика упућених Бајдену да је одлука о повлачењу преурањена.
Базу Баграм, коју су изградиле совјетске окупационе снаге да би потом постала симбол америчке војне моћи, преузимају снаге владе у Кабулу, али је – упркос милијардама долара које су Американци уложили у њихово наоружавање и обуку – мала вјероватноћа да ће је сачувати пред налетом талибана. Узалуд представник регуларне авганистанске армије увјерава да ће база на стратешком путу од 40 километара удаљеног Кабула бити заштићена и коришћена за борбу против тероризма.
Узалуд и главнокомандујући америчких снага генерал Остин Скот Милер увјерава авганистанског предсједника Ашрафа Ганија у наставак помоћи САД. Хиљаде Авганистанаца који су се ангажовали на страни кабулског режима сматрају да су издани и одбачени, и у страху очекују талибане.
Талибани су обуставили нападе на коалиционе снаге послије споразума с Американцима из фебруара прошле године, када су се обавезали на прекид сарадње са разним џихадистичким групама. Никада, међутим, нису прекинули операције против владиних снага. Авганистанска национална армија губи вољу за борбом, а многи војници напуштају своје касарне јер више немају ваздушну подршку међународних снага.
Све изолованији предсједник Гани не само да је непопуларан већ није способан ни за рат, ни за мир. Директно је одговоран за успон талибана, а неспремношћу да дијели власт угрозио је перспективе политичких преговора који би водили мирној расподјели власти. Талибани се ослањају на војну силу и зашто би дијелили власт с партнерима Запада, коме не праштају бруталне нападе у којима су масовно гинули цивили?
Повлачење је пропраћено објашњењем да ће се појачати притисак на владу у Кабулу и на талибане да склопе трајан мир. Американци да притискају талибане? Нису успјели ни стратешким бомбардерима Б-52, ни хеликоптерима и дроновима, а неко помишља да ће спријечити њихово напредовање у времену када им побједа над великом силом даје самопоуздање у преговорима са другим групама у земљи.
Иако су по слову споразума из Дохе талибани увјеравали авганистанску владу и међународну заједницу да неће поново успостављати владавину исламског емирата, многи сматрају да се управо боре за обнову режима који се неће много разликовати од оног који се управљао стриктном примјеном шарије, исламског законодавства. Извјештава се да су борбе у јуну однијеле стотине живота, повећавајући авганистански биланс рата од 47.000 страдалих цивила и близу 70.000 војника. Авганистан из једног рата улази у други.
Американци нису остварили мисију. Осама бин Ладен јесте убијен, али бинладенизам је жив. Као и џихадисти Исламске државе који су у Авганистану нашли једну од сигурних кућа послије напуштања Ирака и Сирије.
У Вашингтону, проблематично, тражећи оправдање за повлачење из „вјечног рата”, тврде да је тероризам побјеђен. Довољно да се потврди да је свака прича о промоцији демократије и људских права доживјела фијаско као и у Ираку, који је нападнут двије године послије Авганистана. Двије протраћене деценије.
Британски генерал лорд Данет подсјећа да је интервенција не само имала намјеру да побједи терористе и талибане већ и да авганистанском народу представи избор „пристојног и мирног” живота.
- На крају, превагнула је сила талибанског оружја, а народу те земље ускраћена је шанса да бирају бољи начин живота- написао је он у „Телеграфу”.
- Трагично, али потонуће у хаос грађанског рата чини се веома могућим- додао је.
- Ми смо побједници- изјављује један бивши талибански министар.
