Подизањем културно-историјског комплекса у част Иве Андрића, Источни Стари Град и Источно Сарајево граде мост који културом трајно повезује људе и ствара мјесто међународних сусрета за генерације које долазе.

Будући комплекс са спомеником Андрићу на Хреши и Андрићеве стазе на Требевићу биће трајно свједочанство да су пишчеве визије о спајању људи, култура и природе дубока потреба наше савремености, стварајући непроцјењив нови мост који наш простор трајно повезује са највишим вриједностима европске и свјетске баштине.

Начелник Источног Старог Града Бојо Гашановић рекао је Срни да ће читав комплекс вјероватно понијети назив Андрићев поглед, али да ће коначну одлуку са повјерењем препустити Почасном одбору.

Гашановић појашњава да избор Хреше и Требевића није случајан.

- На иницијативу професора универзитета из Источног Сарајева и Београда, покренули смо пројекат који спаја Андрићево књижевно дјело, његову биографију и овај јединствени амбијент. Овдје се природно сусрећу чувени Андрићев поглед са Требевића, забиљежен на фотографији из 1961. године и његови записи о сунчевом руменилу над Хрешом - рекао је Гашановић.

Он је навео да је предсједник Одбора за изградњу културно-историјског комплекса академик Матија Бећковић.

- Са посебним задовољством и поносом истичем да смо формирали Почасни одбор за изградњу овог културно-историјског комплекса и да је предсједник Одбора академик Бећковић, чија подршка овом пројекту даје посебан значај и симболику - каже он.

Гашановић истиче да је циљ да то јединствено спајање Андрићевог дјела и аутентичне природе Хреше буде преточено у трајно мјесто сусрета историје, умјетности и културе.

- Подизањем овог комплекса, Источни Стари Град и Источно Сарајево граде мост који културом трајно повезује људе, чувајући успомену на нашег нобеловца и стварајући ново средиште културне дипломатије и међународних сусрета за генерације које долазе - нагласио је Гашановић.

ИСКУСТВА ИЗ БЕОГРАДА И ХЕРЦЕГ НОВОГ ЗА ЗАЈЕДНИЧКИ КУЛТУРНИ И НАЦИОНАЛНИ ПРОЈЕКАТ

Снажан стручни подстрек пројекту даје књижевни историчар и лексикограф Владимир Рогановић који за Срну каже да је овај подухват изузетно значајан за српску културу, будући да је Андрићево дјело заједничка спона нашег и европског културног простора.

- Изградња комплекса на Хреши и уређење Андрићеве стазе на Требевићу нису само знак поштовања које одајемо вечитом пишчевом делу, већ и нови локус који ће окупљати истраживаче, ствараоце и посетиоце са свих страна света - наглашава Рогановић.

Он истиче да је циљ да комплекс заживи и траје, као што Андрићево дјело и данас траје.

- Пружићу, по мери мојих знања, сву помоћ и стручно искуство да ова замисао буде реализована на највишем нивоу - поручио је Рогановић који је и аутор више запажених монографија и студија о нобеловцу, те иницијатор и дугогодишњи руководилац Стручног тима за ревитализацију Куће нобеловца Ива Андрића у Херцег Новом.

Он је рекао да је за њега изузетно ми је задовољство што сам део Почасног одбора за изградњу овог културно-историјског комплекса.

- Моја вишедеценијска посвећеност Андрићу и његовом делу, као и искуство у вођењу пројекта ревитализације Андрићеве куће у Херцег Новом, поучили су ме да сваки простор у коме се дотичемо Андрићевог имена захтева највиши ниво посвећености, професионализма, естетске доследности и институционалне одговорности - изјавио је Рогановић.

Прелазак пројекта у фазу реализације почива на пажљивом спајању Андрићеве биографије, његовог књижевног дјела и аутентичног амбијента Хреше и Требевића.

Да би будући комплекс испунио највише естетске и урбанистичке стандарде, општина Источни Стари Град окупила је водеће стручњаке и институције.

Формирањем репрезентативног Почасног одбора — састављеног од академика САНУ и АНУРС, те професора универзитета из Источног Сарајева, Бањалуке, Београда, Новог Сада и Ниша — пројекат добија пуни академски легитимитет и широку регионалну препознатљивост.

Истовремено, ангажовање стручног тима пејзажних архитеката гарантује да ће овај градитељски захват бити у потпуном сагласју са природним амбијентом.

ХАРМОНИЧАН ОДНОС АРХИТЕКТУРЕ И ПРИРОДНОГ АМБИЈЕНТА ХРЕШЕ

Паралелно са формирањем Почасног одбора, израда идејног рјешења пројекта културно-историјског комплекса на Хреши повјерена је стручном тиму пејзажних архитеката.

Примарни захтјев и стручни циљ тима јесте да читав комплекс буде потпуно и природно уклопљен у амбијент и препознатљиви пејзаж Хреше.

Тим пејзажних архитеката у стручној анализи детаљно дефинише методолошки оквир и естетске смјернице за уређење комплекса, те прецизира да разумијевање природног амбијента Хреше представља полазну основу за обликовање пејзажно-архитектонског уређења меморијалног комплекса посвећеног Иви Андрићу.

Темељне анализе, наводи се у тексту, омогућавају сагледавање карактеристика пејзажа, што доприноси стварању простора који се природно уклапа у околину.

- Из таквог приступа развија се решење засновано на природи, које прати савремене принципе уређења отворених простора. Однос људи и природе, у коме је културолошки аспект људског стварања у равнотежи са природним окружењем, може обогатити крајолик новим значењем - истиче се у анализи.

У том прожимању, наводи се у студији, природа и људска дјелатност флуидно се стапају у једну хармоничну цјелину, која је замишљена као мјесто сусрета Андрићеве књижевности и аутентичности крајолика, као просторна интерпретација књижевности и мјесто дијалога, гдје простор и вријеме говоре и делују заједно у једној тачки.

Пејзаж Хреше, наводи се у анализи, дјелује заједно са Андрићевим радом и тумачи се као насљеђе које се реинтерпретира и добија нову, пејзажну форму.

Пише: Жељка Домазет