Становници Републике Српске попили су за пола године више од 280.000 кутија антидепресива и таблета за смирење, за шта је потрошено 1,37 милиона марака, а иако је потрошња нешто мања у односу на исти период лани, ови лијекови и даље заузимају високо треће мјесто у укупној потрошњи медикамената.
Према подацима Фонда здравственог осигурања РС у првих шест мјесеци ове године издато је 118.059 кутија антидепресива, за шта је трошак Фонда здравства износио око 420.000 марака. Додају да је у истом периоду лани прописано око 1.590 кутија више тих лијекова, за шта је издвојено 10.800 марака више новца.
Подаци Фонда здравства показују да је од јануара до краја јуна ове године грађанима издато укупно 163.006 кутија лијекова за смирење, који су плаћени око 958.000 КМ. У истом периоду прошле године, грађани РС попили су 168.663 кутија лијекова за смирење, а трошак Фонда износио је 871.930 КМ.
- Фонд финансира оне лијекове за смирење и антидепресиве који се налазе на листи лијекова који се издају на рецепт. Осигурана лица која су ослобођена плаћања партиципације за лијекове са листе А не плаћају ништа, док остали плаћају партиципацију. За лијекове на Листи Б сви осигураници плаћају партиципацију у износу од 50 одсто, без изузетка - појаснили су у Фонду здравства и упозорили да се лијекови за смирење и антидепресиви у апотеци не би смјели издавати без рецепта.
Специјалиста психијатрије у Болници “Др Младен Стојановић” у Приједору Снежана Драгојевић истиче за “Глас Српске” да пракса показује да је потрошња антидепресива и даље велика.
- Код 90 одсто грађана који нам се обрате за помоћ утврдимо да заиста имају здравствени проблем. Недостатак посла, лоша економска ситуација, а често и породични проблеми окидач су за настанак депресивности - рекла је Драгојевићева.
Наглашава да то што подаци показују да је у првом полугодишту прописано мање антидепресива и лијекова за смирење треба узети са резервом.
- Нажалост, суочавамо се са масовним одласком становништва, тако да и то може бити један од разлога зашто је потрошено мање кутија тих лијекова у односу на исти период лани - додала је Драгојевићева и нагласила да се антидепресиви веома често прописују онколошким и кардиолошким пацијентима због потешкоћа са којима се суочавају.
Драгојевићева истиче да је у нашем друштву и даље стигма много тежа од болести, јер многи из страха од стигматизације не желе да траже помоћ љекара.
- Апелујем на све који осјете тегобе да затраже медицинску помоћ - казала је она и додала да међу обољелима има и омладине, те да је нажалост примијећен и пораст депресивности код дјеце.
