Цијене воћа и поврћа на тржницама и у маркетима у Републици Српској су веома високе, чак три пута веће него прошле године. Диктирају их увозни трошкови и лоша сезона за домаће произвођаче.

Трешње из Србије, парадајз, патлиџан, киви, диње и лубенице из Турске, лук из Кине, крушке из Италије, јабуке из Чилеа и Македоније, грах из Аргентине, Египта и Канаде, банане из Колумбије, грејп, наранџа и авокадо из Шпаније…

Производи из ових али и других земаља испунили су трговачке рафе и полице. Домаће поврће и воће губи тржишну битку.

Цијене

У Градишки, Козарској Дубици, Костајници, Новом Граду, Српцу, Прњавору, Приједору, Дервенти и другим мјестима Републике Српске двије трећине воћа и поврћа је из увоза.

– Цијене увозног воћа и поврћа су веће него домаћег, просјечно за трећину. Трешње из Србије су 10 КМ а домаће коштају шест марака. Парадајз из Турске кошта четири, а домаћи је три КМ, грејп из Шпаније је 5,6 КМ а наранџа поријеклом из исте земље 4,5 КМ, крушка из Италије је шест КМ, домаћа још није доспјела – рекла је за „Српскаинфо“ Живка Јованић, власница пиљарнице у Градишки.

Она такође наводи да турске лубенице коштају 2,5, а диње 3,5 КМ. Најповољније су банане из Колумбије, по цијени од 2,5 КМ по килограму.

На тржници у истом граду саговорници „Српскаинфо“ појашњавају да увозом обезбјеђују довољне количине квалитетног воћа и поврћа, којег још увијек нема у домаћим пластеницима, повртњацима и воћњацима.

– И домаће воће и поврће, због лоше сезоне, дугог кишног периода, скупе сјетве, осцилација температуре, такође је скупо. Јагода је 10 КМ, лук је осам КМ, боровница и малина су четири КМ за паковање од 250 грама – изјавила је Љубица Самарџија.

Никад теже

Домаће тиквице су марка по килограму, паприке коштају 3,5 КМ, херцеговачки кромпир је три, а лијевчански двије КМ, целер је шест КМ, мрква три КМ, цијена краставца је од 1,5 до два КМ, зелена салата осам КМ по килограму, купус двије КМ…

– Високе цијене негативно утичу на купце, али и на трговце. Продаја је скромна, тржница слабо посјећена, тек понеко, купаца нема… Не зна се шта је већи проблем, скуп увоз или скроман домаћа производња – констатује Стана Грубор из Градишке.

Мићо Билић, на градишкој тржници зарађује за породицу пуних 20 година.

– Никада није било теже. Суноврат је настао током епидемије короне. Тада је народ престао долазити на тржницу и више се није вратио у пређашњем броју. Набављам робу од домаћих произвођача, из лијевчанских и поткозарских села. Зато немам велику понуду, не исплати се – пожалио се Мићо Билић.

Не планира, у инат недаћама, напустити тржницу јер не види другу, повољнију могућност за запослење.

– Не знам шта бих друго радио. Овдје сам дуго, предуго… Не вриједи тражити други посао нити одустати од овога, па како буде – рекао је Билић.

На његовом штанду домаћи грах је 10 КМ, шарени и бијели шест КМ, брашно кукурузово брашно три КМ, ракија 15, а мед 20 КМ.

Шенген смањио продају

У срединама на граници жале се на рестриктивне мјере сусједне Хрватске.

– Док су Хрвати и други странци могли преко границе пренијети већу количину робе, свима је било добро. Сада је свима лоше. Нити они могу код нас пазарити јефтинију робу нити ми имамо коме продати – жале се дубички трговци и произвођачи поврћа и воћа.

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске, каже да немају довољно расхладних капацитета да би ускладиштили производе и касније их могли продавати.

– У сезони имамо превише воћа и онда га прерађујемо, да бисмо касније имали потребу за свјежим, па морамо увозити. Колико сам упућен, увозимо јабуку из Италије, Пољске, па чак и Македоније – наводи Дојчиновић.

Он каже да купујемо јабуке и крушке из Чилеа и Белгије, а грожђе из Италије, иако те производе узгајају домаћи воћари. Најављује, стога, да ће у наредном периоду ово удружење радити на обиљежавању домаћих производа у маркетима.

Грађани Новог Града, рекао је инжењер пољопривреде Дамир Шевић, не гледају да ли је производ домаћи или страни; узимају оно што је јефтиније. Бранко Мастало, повртар из околине Лакташа наводи да домаћи производи у сезони пуне рафе, али се у вансезонском периоду повећава увоз.

– Отуда и кромпир из Египта и других афричких земаља, купус из Македоније, Грчке и Турске. Бијели лук увозимо из Кине, јер је тамо најјефтинији, а на нашим просторима слабо ко га производи, јер није рентабилан – рекао је Мастало.

Заштита домаће производње

Мале су шансе да воћари Републике Српске ове сезоне обезбиједе довољне количине јабуке, крушке, шљиве и другог воћа за домаће тржиште, јер је род умањен за минимално 40 одсто, речено је на недавном састанку Удружења воћара Српске са Савом Минићем, министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Ресорни министар је у Подградцима рекао да ће воћари сигурно имати подршку Републике Српске и ресорног министарства и да је за ту производњу планирано 10 милиона КМ из аграрног буџета.

Минић је навео да се осам милиона КМ односи на капиталне инвестиције, а два милиона КМ на директну подршку. Министар пољопривреде, водопривреде и шумарства је нагласио да ће у цјелости бити испоштован аграрни буџет од 180 милиона КМ.

Потребно је прописима регулисати заштиту домаћег производа, конзумирање производа, прераду на газдинству, тржишне вишкове, дати подршку да пољопривредна газдинства буду самоодржива, да планирају производњу и да знају шта могу очекивати од Владе Републике Српске, рекао је министар Саво Минић.