Азбучна слова, пјесме Десанке Максимовић и дјела Бранка Ћопића нису више непознаница српским ђацима у Гламочу, гдје се након три деценије коначно изучава национална група предмета.

Потврдио је то “Гласу Српске” делегат у Дому народа у Парламенту ФБиХ Горан Броћета подсјетивши да је Кабинет предсједника Републике Српске Милорада Додика донирао уџбенике српским основцима у Гламочу.

- Настава се редовно одвија и у контакту са повратницима чија су дјеца школског узраста добио сам информацију да су ђаци пресрећни. Чињеницом да раније нису могли да уче свој језик, историју и географију били су заиста запостављени и мислим да им већа казна није требала. Када смо дошли да подијелимо уџбенике, кроз разговор смо упитали дјецу да ли знају ко су Десанка Максимовић и Бранко Ћопић, одговарали су да не знају. Највећи злочин савременог доба је да дјетету не дозволите да изучава свој матерњи језик и националну групу предмета, односно да не зна ништа о својим коријенима - истакао је Броћета.

Подвукао је да је ово био посљедњи тренутак за увођење националне групе предмета, јер би се у супротном српски идентитет потпуно изгубио.

- Помажући дјеци да уче хрватски језик, историју и географију дошло се у ситуацију да су и родитељи тихом асимилацијом почели губити идентитет, што се примијети у разговору с њима јер већ увелико користе неке хрватске ријечи - рекао је Броћета поновивши да је ово историјски тренутак за Гламоч.

Подсјетио је да по наставном плану и програму Републике Српске од ове школске године српска дјеца у гламочкој основној школи уче српски језик, историју, географију и вјеронауку, истакавши и да је питање наставног кадра ријешено.

Начелник Гламоча Небојша Радивојша каже да све тече онако како је и договорено.

- И моје дијете иде у четврти разред основне школе, до сада је учило хрватски, сада учи српски језик и ћирилицу. Љепши је осјећај, дјеца су свјесна да уче свој матерњи језик - рекао је Радивојша.

Борба за изучавање српског језика у Гламочу трајала је годинама, а иако су представници Срба бројним активностима тражили увођење српског језика у школу, један од изговора кантоналне Владе био је да нису планирана средства за наставника и учитеља српског језика.

Чак је и Скупштина општине доносила одлуку да ће општина преузети све трошкове плата и накнада наставника српског језика, али ни то није имало позитиван исход.

Црква

Горан Броћета је рекао да Српска православна црква игра огромну улогу када је ријеч о чувању идентитета српског народа у повратничким општинама.

- Наши свештеници се труде да кроз вјеронауку у школама, а онда и на литургијама и након њих дочарају нашем народу значај вјере и идентитета - рекао је Броћета.