Након више од 20 година дјеца српске националности из Гламоча учиће у школама матерњи језик, што је српској дјеци у Дрвару и Грахову омогућено још 2003. године, док то у Гламочу није било могуће, и то је више политичко питање него питање да ли се нешто може спровести у дјело или не.
Ријечи су то Мирослава Јаглице, министра привреде у Кантону 10, који за "Независне новине" истиче да све што је могло у Дрвару и Грахову вјероватно је могло и требало да буде спроведено и у Гламочу.
- Међутим, то су оспоравали Хрвати, покушавајући ријешити преко тог политичког питања нека њихова питања јер је у Влади Кантона 10 увијек постојало загарантовано да постоје три српска министра. Уназад годинама били су то министри из СНСД-а и углавном ХДЗ БиХ, и они нису могли доћи до договора и компромиса по питању изучавања српског језика и националне групе предмета у Гламочу. Сад након општих избора, приликом формирања нове владе Кантона 10 и креирања споразума између политичких партија, Српска напредна странка општине Гламоч је, између осталог, поставила као један од услова захтјев према новој коалицији да се уведе национална група предмета за српску дјецу у Гламочу - прича Јаглица.
Истиче да су све српске политичке партије ушле у власт, као и да се дошло до компромиса који су сви остали подржали.
- Српска напредна странка из Гламоча је инсистирала на томе и ми смо то као један од наших захтјева кандидовали, а остале политичке партије, СНСД и Српски национални покрет су подржали, па смо заједнички с тим захтјевом изашли пред мандатара, садашњег премијера Ивана Вукадина. Он је рекао да то неће бити проблем и да ће то питање бити ријешено, али да се морају и неки други процеси у кантону откочити који су годинама стајали и били по страни, посебно што се тиче Министарства правосуђа и српских министара. Пред почетак школске године те ствари и процеси су одблокирани, као и национална група предмета, а чак ни ми нисмо вјеровали да ће све ићи овако брзо, али успјели смо и испоштован је у потпуности коалициони договор. Уведена је национална група предмета, а ових дана ради се на пријему наставног особља које може да те предмете предаје на српском језику. Ради се о географији, историји, српском језику и вјеронауци. То је нешто што је јако позитивно и што је требало већ одавно да буде, али, нажалост, није било све до сада - каже Јаглица.
Напоменуо је да ће сада српска дјеца учити своју групу предмета по наставном плану и програму из Републике Српске.
- Родитељи српске дјеце су пресрећни што је након толико година напокон омогућено да и њихова дјеца уче на матерњем језику - казао је Јаглица.
Јелка Врањеш, мајка четворо дјеце из Гламоча и покретачица многих иницијатива, каже за "Независне новине" да нема ријечи које ће изразити срећу што ће њена дјеца коначно имати матерњи језик у школи.
- Већ дуже од 20 година наша дјеца су приликом уписа у школу могла да бирају хрватски и босански, а од ове године коначно смо добили наш матерњи језик и националну групу предмета. Ово нам много значи, јер смо се осјећали дискриминисано, запостављено и некако одбачено. У једну школу иду српска, бошњачка и хрватска дјеца, а они су увијек имали прилику да изучавају своје матерње језике. Ја сам као родитељ осјећала да су наша дјеца била дискриминисана, осјећала су се запостављено и није било ни фино ни угодно бити дио такве наставе. Мислим да би било природно да су сви заједно имали неки заједнички начин учења језика, али кад се већ тако одвајало онда би било у реду да и наша дјеца добију прилику изучавати матерњи језик - казала је Врањешева.