Првог октобра се обиљежава Дан Билећког ратника односно, дан када је билећки војник испалио први метак у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Данас су Билећани пуни посебних емоција. Они који памте данашњи дан, прије тридесет година, сузним погледом причају сву своју причу.

Они који су млађи, диве се суперхеројима, којима је љубав према отаџбини и обавеза према свом народу била изнад свега.

Никола Бајовић је имао само пет година када му је погинуо отац. Његов брат осам.

Колико је тежак живот без родитеља, знају само они који дијеле њихову судбину. Таквих је и у Билећи и у читавој нашој Републици нажалост много.

Међутим, понос, образ и част дају снагу да се испуни обавеза, коју су нам ти исти родитељи оставили, а то је живјети и борити се часно, поштено и достојанствено.

- Више волим што смо брат са осам и ја са пет година остали без оца, који је свој живот дао за стварање Републике Српске, него да сада имамо оца живог, а дезертера и издајицу. А, да је било лако све ово вријеме, није - изјавио је Бајовић, на обиљежавању данашње манифестације, којој су присуствовали чланови породица погинулих бораца, представници Борачких организација Херцеговине и бројни Билећани.

Потомци и саборци погинулих Билећана продефиловали су улицама Билеће носећи ратне заставе и одајући почаст најзаслужнијим.

Портал "Исток" напомиње да је у Билећи 1992. године било ангажовано 3600 бораца, што значи да су сви они, који су могли носити оружје стали на браник отаџбине.