Будимка Живковић /84/ посљедња је Српкиња у селу Берково, у општини Клина - живи сама са вјерним пријатељима кучићима Димом и Тимом од када су злочинци Рамуша Харадинаја протјерали остале Србе повратнике.

Харадинајеве хорде вјешале људе и пљачкале куће

Будимка вјерује да ће, када се она коначно "пресели" из Беркова на мјесно гробље у сусједном Крушеву, угаснути последње кандило које се димило од повлачења српске војске и полиције у јуна 1999. године. До НАТО агресије, педесетак српских кућа са око 300 чланова било је у Беркову, ослоњеном на магистрални пут Приштина-Пећ.

- Обрисаше нас Харадинајеве хорде, које су у првих неколико дана након што је Слобадан Милошевић рекао војсци и полицији да оду из Метохије, нагрнули на све што је било српско, па и на католичке фамилије у којима је било Срба.... Ко је могао живу главу да изнесе тај је славио. Злочинци су људе вешали и стрељали, а онда пљачкали куће и палили. Тако није било ни за време Бугара и Немаца - прича бака Будимка.

"Посјетиоци" са бритвама у рукама

У изгнанству је провела десет година, потуцајући се од браће до сестара, а онда су јој јавили да може да се врати и да ће јој саградити кућицу на очевом имању.

- То ми је био најсретнији дан у животу. Поново сам се родила. Дошла сам ту на имање, у моје Берково, у коме свака травка мирише и сећа ме на сретно време, када сам ја, као и сви Срби у Метохији, могла да будем Српкиња и да се не кријем иза зидина -  каже Будимка.

Почетком 2010. године у Беркову је саграђено тридесетак повратничких кућа, површине од 45 до 65 метара квадратних. Вратило се четрдесет душа. Али, у року од недјељу дана многи су морали поново да бјеже, јер су им Албанци, дан и ноћ, долазили на врата са бритвама у рукама, и остављали рок од 24 сата да нестану или ће "радити конопац и оружје".

- Нису имали избора сем да оду. Остало нас је десетак и онда, дан по дан, година по година, без икакве заштите... Џаба та Харадинајева полиција, јер су то они што су били у торористичкој ОВК. Тако ја остадох сама као пањ - објашњава Будимка.

Тукли и кучиће - Тима и Дима

Напомиње да је само у посљедњих годину дана, а највише прошле јесени, продато осам кућа Живковића и по неколико кућа Степића и Гвозденовића, те да је памет више не служи да преброји све продате куће и имања.

- У јесен су нагрнули са свих страна. Обили су куће, својим очима сам гледала...Три пуна дана су долазили товарили и носили. Нигде полиције и војске /КФОР-а/. Уверена сам да су им они /КФОР/ и дали знак да пљачкају и разносе српско. Чак су и мени ноћима долазили, лупали у прозор, дрмусали вратима, пребијали кучиће Дима и Тима, и на крају одустали...И сада, самујем и чезнем да видим Србина и чујем српску реч -  каже бака Будимка.

Она чека да јој се јаве бар дјеца њеног мужа из његовог првог брака, иначе католика по вјероисповијести, јер их је отхранила, чувала и извела на пут...

Ма каква корона - Газила су већа зла

О корони Будимка и не размишља - што би се плашила вируса, када су је "у веку газила и газе већа зла".

- Нама ништа неће бити. Али ће оне који су хтели да нас затру добрано да сахрани - вјерује бака Будимка и каже да се зло враћа ономе ко га другом чини.