Банке, нотари и други привредни субјекти поступају у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма БиХ по којем су обавезни Финансијско-обавјештајном одјелу Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) пријављивати сваку трансакцију већу од 30.000 КМ.
Сви привредни субјекти који су обавезни да поступају по овом закону нашли су се у проблему након што је прошле седмице на снагу ступио Закон о непримјењивању закона и забране дјеловања вануставних институција БиХ који је усвојила Народна скупштина зато што тај закон брани дјеловање СИПА у РС.
По којем год закону да поступе, прекршили би један од та два закона. Ако трансакцију не пријаве ФОО ризикују новчану казну од 50.000 до 200.000 КМ, а ако пријаве и тиме практично прекрше Закон о непримјењавању закона и забране дјеловања вануставних институција БиХ, пријети им казна од шест мјесеци до пет година затвора.
Предсједник Нотарске коморе Републике Српске Борислав Радић прошле седмице је рекао медијима да су упутили допис надзорном органу, односно Министарству правде РС и да од ресорног министарства очекују састанак или инструкцију како да се понашају.
До тог састанка није дошло, а нотари нису добили ни инструкције како да се понашају. На питања КАПИТАЛ-а да ли је одржан састанак и како нотари треба да се понашају и по којем закону да поступају, министар правде РС Милош Букејловић кратко је рекао: – „Имају Нотарску комору“.
Предсједник Нотарске коморе РС Борислав Радић није одговарао на наше позиве, а сви нотари које смо контактирали одбили су да дају званичну изјаву.
Ипак, сви су незванично рекли да поступају по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма БиХ и да предност дају том закону у односу на Закон о непримјењавању закона и забране дјеловања вануставних институција.
- У првим данима након што је Народна скупштина РС усвојила тај Закон о непримјењивању закона чекали смо да прође интеррегнум, односно дозвољени рок за поступање по том закону, а након тога смо наставили СИПА-и да пријављујемо трансакције - каже један од нотара који је инсистирао на анонимности.
Исто као нотари, поступају и банке које су правно упориште за поступање по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма БиХ нашли у томе да тај закон није стављен ван снаге.
- Закон о спречавању прања новца није стављен ван снаге, а Република Српска није донијела ентитетски закон. Банке морају поступати по актима који се односе на спречавање прања новца, јер у супротном ризикују да доспију на црну листу Манивала и друге озбиљне посљедице, тако да поступамо по важећем закону - објашњава за КАПИТАЛ један од банкара који није желио да му објављујемо име.
