Српски академик Матија Бећковић рекао је да је Храм Светог Саве на Врачару у Београду крст на највишој коти главног града српског народа, а Врачар његово најважније поље.

Бећковић је у интервјуу Срни напоменуо да је цркви нуђено да на овом мјесту изгради музеј фресака, да је чак било приједлога тадашњих комунистичких власти да се ту подигне гаража, а комунистички функционер Едвард Кардељ је хтио да ту буде циркус.

- Када је добијена дозвола да се Храм зида, то био један од најважнијих датума у послијератној историји Срба - рекао је Бећковић, који је био један од учесника разговора са некадашњих патријархом Германом 1983. године са умјетницима, архитектима и иницијаторима градње Храма, након што је цркви понуђено да умјесто Храма изгради музеј фресака.

Храм је "много већи изнутра него споља", а Свети Сава је "из вијека у вијек био увијек већи, а само је мањи од самог себе", говори српски пјесник и академик.

- Врачар је најважније поље српског народа. /Песник/ Васко Попа је рекао да је то `видовити пепео`. Из тог `видовитог пепела` диже се светосавски храм, за који Срби говоре да се види из Софије. То је највећа кота главног града српског народа - истакао је Бећковић.

Он је подсјетио да је све под доживотним предсједником СФР Југославије Јосипом Брозом било могуће, осим да ће се зидати светосавски храм.

- Предлагали су да се ту подигне гаража. А, Едвард Кардељ је предлагао да ту буде цикрус. Ипак, зазирали су од тог поља и тог `видовитог пепела`, тако да је та шикара стајала на сред Београда, све док није добијена дозвола да се Храм гради. Ми градимо Храм, а Храм град нас -  рекао је Бећковић.

Бећковић је оцијенио да завршетком Храма Светог Саве "васкрсава његово тијело и то постаје најважније поље које Срби имају и у које су упрте очи свих Срба“, те додао да нико није вјеровао да ће то икада бити.

Он је подсјетио да је некадашњи патријарх српски Герман био пристао да се ту зида музеј фресака, што је било објављено као велика радосна вијест, а чак је Герману било стављено у изглед да би тај пројекат био такав да би једног дана могао да се претвори у Храм.

Када је патријарх Герман пристао да се зида музеј фресака, онда је, каже Бећковић, једна делегација у којој су били тада и монаси Амфилохије и Атанасије, као и људи који су били учесници предратног почетка зидања Храма, дошла у Патријаршију.

Према његовим ријечима, сви су дошли у Патријаршију и затражили да им патријарх Герман поближе објасни ту цијелу идеју.

- Када је све то патријарх Герман испричао, многи су узели реч, а на крају као најмлађи јавио сам се и ја. Па сам казао - Ваша светости, Срби знају да ви не можете да подигнете светосавски храм и то вам нико не замера, али верују да бисмо могли да сачувамо оне темеље /изграђене за храм/ и да ти темељи личе највише и на положај наше цркве, нашу веру и судбину нашег народа.

Сви разумеју и не замерају што морате да се сналазите. Али, ако не сачувате и те темеље, може да испадне да сте се сналазили да бисмо нестали - испричао је Бећковић.

На то је, према Бећковићевим ријечима, патријарх Герман рекао, на изненађење присутних: "Ми нисмо ништа потписали и као што смо рекли `да`, можемо рећи `не`“.

- Сви присутни су се обрадовили што је он ту на лицу места истог секунда рекао то што је рекао. Није прошло ни пола године, он је одрекао да се зида музеј фресака, а кроз пола године добијена је дозвола да се Храм зида и то је била круна његовог понтификата и свега што је радио. Сваке недеље он је био на Врачару - напоменуо је Бећковић.

Он је подсјетио да је некадашњи предсједник Скупштине Србије Душан Чкребић, који је у периоду од 1984. до 1986. године обављао дужност предсједника Предсједништва СР Србије, био тај који је, ипак, на крају некако изборио да се Храм зида.

- То је можда у послератној историји Срба свакако најважнији догађај у нашем духовном животу. Тамо су уперене наше очи, још само да цео Врачар поплочају тако да личи на Црвени трг или Трг Светог Марка у Венецији. Мораће то једном бити, то се само намеће да би тако било. Бесмислено је да око Храма буду љуљашке и керови, а то је најважније поље које имамо - рекао је Бећковић.

Он је у интервјуу Срни рекао да је бесмислено то што општина Врачар ставља "границу" шта је њихово.

- Све оно на Врачару је тај `видовити пепео` који из века у век ствара и `прествара` нашу судбину. Све ће то доћи на своје место, да се склоне они каменови које је општина Врачар `посадила` око Храма, као да је то само оно што припада цркви, а остало тој општини. А, та општина и све у њој припада Врачару и праху Светог Саве - рекао је Бећковић.

Храм Светог Саве у Београду је највећи српски православни храм, највећи православни храм на Балкану. Он се налази у источном дијелу Светосавског трга, на општини Врачар, у Београду. Подигнут је на мјесту за које се сматрало да је Коџа Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве.

Тристо година послије овог гнусног чина, у Београду се 1895. године, тек неку деценију по дефинитивном ослобођењу од турске окупације, оснива Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару, са циљем да се Храм подигне на мјесту на којем су спаљене његове мошти.

Друштво су основали стотину најугледнијих грађана тадашњег Београда, на челу са митрополитом Михајлом.

Године 1930, Одбор за изградњу храма, на челу са патријархом Варнавом, донио је одлуку да се израда пројекта повјери архитекти Несторовићу, као и архитекти Александру Дероку, чији рад је на конкурсу добио високи откуп и који је био врсни познавалац средњовјековне умјетности.

Градња Храма почиње 1935. године, а 1939. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве /10. маја/, патријарх Гаврило положио је у темеље повељу.

Доласком на чело Српске православне цркве 1958. године, патријарх Герман обнавља идеју о наставку градње Храма, а послије 88 поновљених молби и исто толико одбијања, 1984. године постигнута је сагласност за изградњу Храма Светог Саве у Београду, уз свесрдно залагање предсједника Предсједништва Србије Душана Чкребића.

Септембра исте године, патријарх Герман именује професора архитекту Бранка Пешића за протомајстора наставка пројекта и организације градње Храма, који је преправио првобитни пројекат да би се боље искористили нови материјали и грађевинске технике.

Патријарх Герман је 30. априла 1985. године, у присуству свих српских архијереја, поново освеђтао Храм, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама.

На иницијативу тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића, 3. септембра 2001. године формиран је Конзорцијум за финансирање изградње Храма Светог Саве, уз благослов тадашњег патријарха српског Павла.

На овај начин обновљено је Друштво за подизање Храма Светог Саве, које је престало са радом 1941. године.

Конзорцијум је 2002. године вратио стари назив "Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару".

Градња екстеријера је завршена 2004. године. Постављена су звона и прозори, а фасада је такође завршена. До краја ове године биће потпуно завршени и унутрашњи радови на уређењу Храма.