У Београду је прије 85 година, на Петровдан, основан зоолошки врт.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је на данашњи дан тадашњи градоначелник Влада Илић поклонио зоолошки врт Београду.
- Пре короне, 2019. године, имали смо више од 450.000 посетилаца годишње и тај број говори да ово градско предузеће добро функционише. Данас људи могу да виде више од 1.000 животиња, односно 250 врста - рекао је Радојичић за ТВ К1.
Он је подсјетио да се зоолошки врт развија у два правца, тако што унапређује услове у којима ради, као и реализацијом едукативних садржаја.
У претходне три године, навео је он, у оквиру Бео зоо-врта реновиран је простор за медвједе, преуређен је значајни дио стаза и отворен је нови дио зоо-врта предвиђен за дјецу, а зоо-врт је добио и нове становнике и то пингвине, хијене, алпаке, бијеле вукове.
- У оквиру Београдског зоолошког врта су организоване разне приредбе и едукативне радионице за децу. Наш заједнички план је да се простори даље унапређују, као и да садржаји буду проширени радионицама и разговорима о природи и заштити животне средине - рекао је градоначелник Београда.
Директор Београдског зоолошког врта Србољуб Алексић подсјетио је да ће данас, поводом јубилеја, бити омогућен бесплатни улаз за сву дјецу узраста до 15 година.
Бео зоо-врт, познат и као "Врт добре наде", је градски зоолошки врт града Београда, који се налази у оквиру београдске тврђаве, тачније на простору Малог Калемегдана.
Основан 12. јула 1936. године, то је најстарији и највећи зоолошки врт у Србији.
Ову градску знаменитост основао је још 1936. тадашњи градоначелник Влада Илић, који је земљиште на Калемегдану, од око три хектара, за потребе врта даровао својим суграђанима.
Зоолошки врт данас се простире на површини од скоро седам хектара, а у њему станује око 2.000 животиња, односно око 270 животињских врста.
Изгледу врта доприносе и разни објекти, чесме, фонтане, Галерија скулптура у дрвету, вртић за принове "Беби зоо-врт" и још много тога.
У врту се налази и споменик шимпанзи Самију, једном од "хероја врта", као што су и алигатор Муја, пас Габи...
Габи је била женка њемачког овчара која је спасила ноћног чувара од одбјеглог јагуара. Због свог подвига и шриког публицитета, који је након тога добила, у врту јој је посвећен споменик.
Сами је био мужјак шимпанзе, први своје врсте који је стигао у зоо врт 1988. године. Само мјесец дана након његовог доласка, Сами је побјегао и тумарао околним улицама све док га најпознатији од директора зоо-врта Вук Бојовић није умирио ријечима - "Хајде Сами, идемо кући".
Бојовић га је затим и поред присуства полиције, својим колима превезао назад у зоо-врт.
Сами је имао још једно бјекство два дана након претходног, да би 1992. године угинуо од инфаркта црева.
И у Самијеву част је подигнут споменик, док је његов метални кавез био изложен у врту дуги низ година.
Амерички алигатор Муја је званично најстарији живи алигатор на свијету. Он је 1937. године стигао у Београд из једног зоолошког врта у Њемачкој.
Бео зоо врт је познат по својој колекцији бијелих животиња, првенствено бијелих лавова, који су 2005. године дошли из националног парка Кругер у Јужноафричкој Републици.
Током Другог свјетског рата Врт је два пута бомбардован, прво 1941. године бомбардовали су га њмачки фашисти, а затим и савезници 1944. године.
Скоро цијели животињски фонд је тада уништен, а због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се послије рата свела на око седам хектара, колико и данас заузима.
Међу ријетким животињама које су преостале након бомбардовања налазили су се нилски коњ Буца и алигатор Муја, који је и данас у животу.
Београдски зоолошки врт је након оснивања више пута угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић.
Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и Андрејом вријеме намијењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади краљ Петар Други се приликом посјета редовно интересовао за даље планове и изградњу.
