У Цркви Светог Василија Острошког на Вељинама у Источној Илиџи данас је обиљежен празник Преображења Господњег, који је посвећен сјећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу.
Светом литургијом началствовао је јереј Видак Вујадиновић уз саслужење протојереја-ставрофора Ранка Билинца, Миломира Ковача и Нике Мојсиловића, јереја Дражена Делића и ђакона Божидара Васиљевића. Послије свете литургије обављен је чин освећења грожђа.
Тим поводом отац Видак Вујадиновић одржао је бесједу.
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама гријешнима Твоја вјечна свјетлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Свјетлости, слава Теби!
Драга браћо и сестре,
Као што смо и чули у тропару и у данашњем јеванђељу, Христос је повео на високу гору ученике своје Петра, Јакова и Јована и ту на Тавору, преобразио се пред њима. Хаљине му посташе бијеле као свјетлост а лице му засија као сунце. Показаше се и старозавјетни оци Мојсије и Илија а из небеса чу се глас: Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи, њега слушајте!
У Јеванђељу је описан још један догађај када је Христово Божанство, на видљив начин, било обзнањено људима. Када је Господ Исус Христос крштен на ријеци Јордану, са неба се такође чуо глас Божији: „Ово је Син Мој љубљени, Који је по Мојој вољи“ (Мт. 3;17).
Опијен благодаћу Божијом апостол Петар је узвикнуо: „Господе! Добро нам је овде бити; хајде да направимо овде три сенице: Теби једну, и Мојсију једну, и једну Илији. (Мт. 17;1-9). Жеља апостола Петра произашла из превелике благодати која се излила у том тренутку, како на гору Тавор тако и на цијелокупну природу. И он, осјетивши тај предукус Царства небеског, пожели да се ту настане довијека. Колико је било богато Божије просвећење да су апостоли пожељели да се тај тренутак никада не заврши, што и свједочи узвик апостола Петра: „Добро нам је овдје бити“. Заиста браћо и сестре, добро нам је овдје бити у божанственом храму нашем у ком служимо свету литургију и причешћујемо се часним тијелом и крвљу Христовом на отпуштење гријехова и живот вјечни. Свака литургија је ново Преображење у којој се свако од нас треба да осврне на свој живот и истиски покаје за све оно што се пропустило личним немаром, а такође и да се истински заблагодари за сва благословена дјела којима нас је Господ даривао. Тада ћемо најбоље схватити радост апостола који су у преображенском дану добили радост блискости Божије.
У Матејевом јеванђељу стоји записано „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега Који је на небесима.“ (Мт. 5;16). Божанска свјетлост које је обасјала апостоле није била никаква природна свјетлост као што је то то свјетлост сунца или неког другог извора, већ Нетварна свјетлост произашла из Божије благодати, свјетлост која се никада не гаси и заувјек остаје обзнањујући славу Божију. Та свјетлост је наше свете оце опијала кроз вијекове дајући им смјернице како да Хришћани узрастају у мјеру раста Христовог. Та Божанска свјетлост је и нас данас сабрала на овај велики празник, да истински осјетимо благодат и пустимо „Сунце Правде“ у себе како би обасјао све мрачне углове нашег бића, које смо затамнили тамом гријехова.
Свети отац Григорије Палама, молио се Господу овим ријечима: Господе, просвијетли моју таму! Данас се налазимо овдје у овом светом храму на светој служби божијој показујући да из наших лица и из нашег цијелог бића сија свјетлост неугасива јер смо ми они који смо кренули у сусрет Господу свјетлости неугасивој, како то најљепше описује јеванђелист Јован у свом јеванђељу: „Ја сам свјетлост свијета, ко иде за мном, неће ходити по тами, него ће имати свјетлост живота“.(Јн. 8,12) Свако јеванђеље које читамо на богослужењима указује нам на то да је Господ та истинска свјетлост која избавља род људски из таме невјерја и гријеха. Благу вијест коју са собом носе јеванђеља, Господ је оставио будућим покољењима да се кроз њу уче и да уз њу осјећају живо присуство Господа који оживотворава цијелу васељену. У јеванђелским причама јасно се показује да Господ Исус Христос воли човјека и не жели смрти његове, већ да се обрати и жив да буде. Радост јеванђеља која се и на нас данас преноси треба да угрије умове и срца наша јер кроз ове ријечи знамо да нас Господ истински воли и све чини да нас освијетли и просвијетли својом божанском љубављу.
У данашње вријеме људи се често окрећу затворености и тами, заокупљени овоземаљским бригама, бригама о свијету, свакодневном животу и пролазним стварима које чине да заборавимо на свјетлост неугасиву. Хришћани треба непрестано да сагледавају себе, да се испитују и сагледавају мрачне углове који не дају свјетлости божанској да продре до њих. Ако пустимо у себе тај жар и распламсамо га, постаћемо и сами свјетли и тама ће се удаљити од нас, и више нећемо бити робови гријеху него слободни.
Црква на посебан начин прославља празник Преображења, показујући да он може у сваком смислу бити и наше преображење, итинском промјеном нашег бића, уподобљавајући се Једном и Једином Богу чија ће нетварна свјетлост да освјетли пут нашим немоћима, да се преобразе у снагу Божанске љубави. Без Његове благодатне свјетлости, сваки човјек кроз историју био би само пролазна таштина, ишчезла у тамним ходницима искушења. Данас овдје на светој литургији, прослављајући велики Господњи празник Преображење и ми браћо и сестре, причешћујући се и сједињујући се са Господом исповиједамо вјеру у Божију милост надајући се вјечном јединству у непролазном Царству небеском, обећаном од постанка Свијета. Молимо Господа да се и ми преобразимо у људе богате врлинским животом, славећи Једног и јединог Тројичног Бога Оца Сина и Светога Духа, сада увијек и у све вијекове Амин!
