Иако је Европска комисија још прије три године предложила да се укине сезонско помјерање сата, државе чланице се о томе још нису договориле, а чини се да у догледно вријеме ни неће.
- У недјељу, 31. октобра помакнућемо сат – изјавио је недавно портпарол Европске комисије Стефан Де Керсмакер, одговарајући на питање новинара шта се догађа с приједлогом да се укине помицање сата сваке посљедње недјеље у марту и посљедње недјеље у октобру.
Помјерање сата требало је престати 2019. након што је бивши предсједник Комисије Жан Клод Јункер 2018. то предложио за цијелу Европску унију, с тиме да је чланицама препуштено да одлуче хоће ли задржати љетно или зимско рачунање времена.
Приједлог је 2019. подржао Европски парламент, али требају га усвојити државе чланице. Тренутно нема никаквих назнака да би приједлог могао добити њихову подршку.
– Ствар је сада у рукама држава чланица – рекао је гласноговорник Керсмакер.
Европски министри саобраћаја одлучили су у децембру 2018. да одгоде одлуку о укидању сезонског помицања сата до 2021. али се након тога ништа није догодило по том питању.
Одлука о томе хоће ли нека држава чланица узети као трајно љетно или зимско вријеме зависи о њезином географском положају и стога је тешко очекивати договор о приједлогу Комисије који се сада чини исхитрен, иако то нико не жели службено признати.
У Европској унији постоје три временске зоне и највећа је средњоевропска од Пољске на истоку до Шпаније на западу.
Када би све земље из те временске зоне узеле примјера ради трајно љетно рачунање времена, у Шпанији, Белгији, Холандији, Данској зими би сунце излазило тек средином пријеподнева, а на сјеверозападу Шпаније у 10 сати.
У случају да узму зимско као трајно вријеме, сунце би на истоку Пољске излазило у три сата ујутро, у Варшави у три сата и 15 минута, а у Берлину три сата и 44 минуте.
С друге стране, када би земље на западу и сјеверу континента ушле у западноевропску временску зону, што би било природно, настале би нове компликације јер би на примјер Француска и Њемачка спадале у двије различите временске зоне.
Стога се чини да је сезонско помјерање сата, уз све недостатке, ипак најбољи компромис, преноси РТРС.
