Без инвестиција, снажне привреде и јасне економске политике, Република Српска тешко да може рачунати на опоравак након пандемије, упозоравају економисти. Власти се ослањају и на личну потрошњу грађана да би се одржала економија, међутим, требало би и да пораде на значајнијем расту плата да би такве пројекције биле оствариве.

Пандемија вируса корона показала је да се економија и привреда у Републици Српској и БиХ тешко могу носити са кризним ситуацијама.

Дирекција за економско планирање БиХ за период до 2023. године наводи да се не очекује стопа економског раста већа од 3,5%.

И то да би се постигло кључни ослонац економског раста требало би да буде домаћа потрошња и то кроз повећање инвестиција и приватне потрошње. Поставља се питање колико су реална таква очекивања. 

-Ми имамо јако низак ниво привредне активности, тако да кад имате низак ниво привредне активности, 3% је у бити занемариво. За једну земљу као што је БиХ планирање било ког привредног раста мањег од 10% је таворење у сивилу биједе и јада у коме живе и наша привредна друштва и грађани. Оптерећења која су на плате присутна су довела до тога да практично нема повећања конзумације потрошње грађана, чак напротив у ситуацији смо да расте ниво штедње у банкама, тако да значи да се људи боје потрошње јер не знају колико ће ова пандемија да потраје- истиче економиста Зоран Павловић.  

Да би се могло рачунати на побољшање стања и економски раст у РС, у рјешавање проблема требало би да се укључи и Влада РС. Раст производње и плата зависи од послодаваца, али уз измјене закона, замисао би била лакше остварива. 

-Ми смо предложили Влади да се уђе значајније у борбу против сиве економије, да  та средства која би требала Влада да добије кроз сиву економију на неки начин буду подршка расту плата и ми тражимо да се уђе у један пројекат какав је био прије двије године када је било оних 30 марака за сваког радника.

Такође смо и сад тражили да се иде на смањење пореза и доприноса, али на начин да ти порези и доприноси заврше у платама радника чиме би на неки начин још подигли потрошњу, односно убрзали раст привреде- истиче предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић. 

Стање у РС и БиХ зависи и од привредних и економских показатеља у региону. Управо на то осврнула се Јелена Тривић, наводећи да је неопходно пратити и ситуацију код спољнотрговинских партнера.  

 -Ми 70% свог извоза пласирамо на тржиште ЕУ. Тамо је ситуација доста другачија по питању  пандемије  и другачије су мјере.  Мислим да ћемо ми доста зависити од тога какве буду стопе раста у Њемачкој, Аустрији, Словенији, Италији, да ћемо зависити од тих кретања, а пуно мање од тога што неко предвиђа да ће раст бити базиран на домаћу потрошњи или инвестицијама-истиче економиста Јелена Тривић. 

На подручју Републике Српске најављивало се да ће у наредне двије године бити обезбјеђено око 2 милијарде марака за инвестиционе пројекте. Ипак, економисти поручују да прогнозе  не могу бити оптимистичне, све док се буџет ослања на задужења, односно на домаће и међународне кредиторе.