Међу 11.533 лица са високом стручном спремом која чекају на запослење, у евиденцији Завода за запошљавање Републике Српске налази се 17 доктора наука, 76 магистара и 566 мастера.

- Од укупно евидентираних 17 лица са звањем доктора наука, седам је из области економије, по два из области архитектуре и права, док су звање доктора наука стекли по једно лице из области српског језика и књижевности, информатике, ветерине, грађевинарства, шумарства и физике - казали су из Завода за запошљавање РС.

Додају да када су у питању магистри и мастери, највише лица је та академска звања стекло из области економије и права.

- На основу тренутних показатеља најбрже до запослења долазе професори математике и физике, професори информатике, дипломирани фармацеути, љекари, те инжењери електротехнике, гдје је просјечна дужина чекања на запослење до годину дана - појаснили су из Завода за запошљавање РС.

С друге стране, на посао најдуже чекају радници који су високо образовање стекли из области природних наука - географије, професори физичког и здравственог васпитања, дипломирани журналисти - новинари, са просјечном дужином чекања око три године.

- Дипломирани педагози на посао у просјеку чекају око двије године - кажу из ЗЗЗ РС.

Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца РС, истиче да пословна заједница неколико година указује на то да постојеће тржиште рада не може апсорбовати оволики број свршених студената.

- Континуирано смо указивали на проблем неадекватности уписне политике и сада имамо константан и рапидан пад уписа на јавне и приватне факултете, што је између осталог посљедица немогућности проналаска посла након завршетка студија - казао је Аћић.

Додао је да реформа образовања првенствено мора да уважи потребе тржишта, у квантитативном и квалитативном смислу.

- С реформом каснимо десетак година. Ради се о великом губитку прије свега људског, а потом и материјалног потенцијала, који су ненадокнадиви за једно друштво - наглашава Аћић.

И Предраг Дудуковић, економски аналитичар, истиче да се велики број особа са завршеним факултетом налази на бироу јер нису усаглашене потребе образовања и привреде.

- Имамо много факултета који образују економску струку и то су углавном приватне установе гдје је дошло до експанзије докторирања у тим областима, које на неки начин не требају привреди - казао је Дудуковић.

Према његовим ријечима, доктори науке без обзира из које области долазе требало би да се баве научним радом.

- Образовали су се, а нису размишљали о томе да ли ће сутра некоме та струка требати - истиче Дудуковић.