Око 55 одсто запослених у Босни и Херцеговини са нижим примањима, те готово половина оних са вишим платама размотрили би промјену посла уколико би им се пружила прилика.
Ово се наводи у међународном истраживању "Alma Career" групације које је спроведено путем платформе Plata.ba у јулу и августу ове године.
- У истраживању је било 11.399 учесника у земљама у којима 'Alma Career' послује - БиХ, Сјеверна Македонија, Чешка, Словачка, Естонија, Литванија, Летонија - путем платформе Paylab (Plata.ba у БиХ), међународног сервиса за истраживање плата који прикупља податке о приходима и бонусима запослених на различитим позицијама - пише у саопштењу ове групације.
Према подацима MojPosao.ba, више од 56 одсто испитаника имало је прилику за обуку у посљедњих шест мјесеци, а готово 60 одсто свој посао описује као смислен.
- Ипак, и уз високу ангажованост, жеља за промјеном остаје снажна, што потврђује податак да 55 одсто оних који раде за ниже плате разматра прелазак на друго радно мјесто уколико би им се указала боља понуда. Истраживање додатно потврђује да су конкурентна плата и јасни путеви напредовања пресудни фактори за задржавање запослених - истиче се у овим подацима.
Јозеф Плшко, директор за ПР и комуникације у "Alma Career" групацији, казао је да резултати показују да запослени могу уживати у свом послу, цијенити могућности за унапређење вјештина, а ипак бити спремни на промјену.
- Компаније које ће успјети су оне које комбинују фер плату са структурираним путевима обуке, подстичу учешће свих група запослених и развој запослених постављају као темељ своје вриједности послодавца - закључио је Плшко.
У БиХ иначе 52% запослених учествује у едукацији зато што не желе да заостану на тренутној радној позицији.
- За послодавце то представља прилику да обуку претворе у важан темељ ангажовања и лојалности. Истраживање показује да је обука постала саставни дио савременог радног окружења. Више од 56% запослених наводи да су у посљедњих шест мјесеци имали обуку или едукацију коју је финансирао послодавац - доказ да се прилике шире и да развој талената постаје стратешки приоритет. Оно што је специфично и забрињавајуће јесте да је само 18% запослених у БиХ изјавило да је имало самосталну могућност одабира усавршавања или едукације у посљедњих шест мјесеци, што показује да одлуке о едукацији често остају у рукама послодаваца - додаје се у подацима.
Економиста Игор Гавран каже да је разлога за промјену посла сигурно више, јер се он и не прихвата и не напушта само због плате.
- Када је ријеч о најнижим платама, онда је буквално ријеч о борби за преживљавање и основну егзистенцију, када плата јесте примарна и једноставно морате осигурати довољна примања за себе и своју породицу па макар радили прековремено и услови рада били неповољни. Нажалост, у БиХ је често битан фактор и да ли је радник уопште пријављен и уплаћују ли му се пуни доприноси у складу с нето платом, што би требало да буде незамисливо и одавно искоријењено - рекао је Гавран за "Независне новине".
Истакао је да су у категорији запослених са вишим примањима још значајнији неки други фактори мимо плате, јер су и очекивања већа и тражи се виши ниво укупног искуства и услова рада, перспективе развоја каријере, квалитет живота и баланса рада и приватног живота.
- Такође, сама чињеница да је плата релативно висока за бх. стандарде не значи и да је адекватна квалификацијама и раду. Битан фактор у свим категоријама су и животне околности, односно да ли је запослени у фази формирања породице и придаје већу вриједност слободном времену или је можда самац млађих година којем је приоритет зарадити што више у што краћем року жртвујући све остале аспекте живота - објашњава Гавран.
Додаје да су разлози бројни и индивидуални, али у сваком случају и плате и услови рада већине запослених у БиХ далеко заостају за развијенијим економијама и често су испод нивоа квалификација и уложеног рада, те воде незадовољству и жељи за промјенама.
